Kocići poklonili kuću za oporavak dece obolele od raka

0
555
Predstavnice NURDOR-a sa humanim novosadskim bračnim parom (Foto: NURDOR)

Plemeniti Novosađani Zoran i Sofija donirali su NURDOR-u vikendicu i okućnicu na obodu Fruške gore da bi lečeni mališani posle terapije imali gde da se oporave i druže sa roditeljima.


Bolest je sprečavala proteklih devet godina Zorana Kocića, penzionera iz Novog Sada, da uđe u svoju vikendicu na obroncima Fruške gore koju je, svojeručno, slažući ciglu po ciglu, s ocem Jovanom, sagradio pedesetih godina prošlog veka. Zbog te činjenice objekat mu je posebno prirastao srcu, pa je odlučio da ga ostavi u amanet nekome kome će koristiti i značiti. Posebnim ugovorom koji je ovih dana – na Svetski dan dobrote potpisao sa udruženjem NURDOR, ostavio je svoju planinsku kuću od stotinak kvadrata, uz devet ari placa, deci oboleloj od raka da se u njoj oporavljaju posle lečenja. Time je ispunio želju svojoj supruzi Sofiji Bajić pred njen 74. rođendan koji su juče slavili u svom stanu u Novom Sadu sa Jolandom Kororom, predsednicom UO Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka NURDOR.

 

Za „Politiku” kaže da mu je supruga jednog dana uz ručak predočila ideju koju je odmah prihvatio. Za NURDOR i njihove poduhvate čula je dok se šetala sa poznanikom Štrandom. Zoran se nada da će NURDOR dobro iskoristiti vikendicu koju malo treba popraviti kako bi izlečeni mališani što pre stigli u vazdušnu banju na 302 metra nadmorske visine, na Popovici, nadomak Sremske Kamenice.

Kocić se priseća da je kao menadžer turističke agencije 45 godina vodio ljude iz Srbije po celom svetu, ali sada više ne miče nigde iz stana. Ostale su mu, kaže, sitne radosti, muzika, knjige i poneka televizijska emisija koju voli. A radovaće ga kada čuje da je njegovu „zadužbinu” neko ponovo „stavio u funkciju” i koristi je u najbolje moguće svrhe. Joland Korora koja je i majka dečaka izlečenog od raka ističe da se već tridesetak porodica interesovalo za smeštaj u Zoranovu kuću, jer će boravak u prirodi, kako objašnjavaju, neizmerno značiti mališanima koji su i po dve godine boravili u bolničkim boksevima veličine metar sa metar.

– Toliko traje lečenje dece od leukemije i njima je boravak u prirodi najpotrebniji, zbog narušene krvne slike, ali i psihičkog oporavka. Dugo su bili odvojeni od porodica i nameravamo da ih zajedno šaljemo na oporavak po nekoliko dana, čim malo uredimo kuću, jer nema vodu, kupatilo, grejanje, a struja je monofazna. Dvorište je puno jela i divne vegetacije, ali je zaraslo, pa se već javilo novosadsko „Zelenilo” da ga uredi. Zoran i Sofija su divni ljudi, mladog duha koji su dobro osetili da će ovim poklonom usrećiti mnogo dece. Željni smo ovako lepih stvari, koje se baš retko događaju. Neverovatno je koliko nam je neophodna roditeljska kuća u Beogradu, jer je u poslednje vreme, nažalost, povećan broj najmlađih korisnika – ističe Korora, misleći na povećanje broja mališana koji se bore sa rakom.

 

Dobročinstvo je, kaže, divna reč, a u Zoranu Kociću ona vidi njeno oličenje i naglašava da je on veličanstven čovek koji se vodio rečenicom oca Mitrofana „da je naše samo ono što poklonimo drugima”. Zoran i Sofija, koja je penzionisani profesor Više ekonomske škole u Novom Sadu, imali su samo dva uslova za dodelu donacije. Da se kuća nikad ne proda i da na ulazu bude okačena mala tabla sa natpisom da je ona poklon Zorana i oca mu Jovana Kocića deci oboleloj od raka. Korora kaže da je poslednji put sličan poklon NURDOR-u pre pet godina dodelila porodica Batizić iz Beograda, koja je iskusila strahote pomenute bolesti. Na mestu njihove porodične kuće i imanja u nacionalnom parku na Žabljaku NURDOR namerava da izgradi regionalni rehabilitacioni centar za decu obolelu od raka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here