Na današnji dan dan pre 28 godina, jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA) ušle su u hrvatski grad Vukovar čime su okončane tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a gotovo čitav grad je razrušen, prenosi „Beta“.
Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage.
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar „Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“. Predsednik „vlade“ te oblasti bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član te „vlade“.
U organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika.
Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena, a razmena realizovana kod mesta „Jelenovo“ (Sarvaš).
Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) do 15. januara 1998. kada je vraćena pod upravu Hrvatske.
[wonderplugin_slider id=104]
Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA – Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika „vlade“ te oblasti Gorana Hadžića.
Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.
Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.
Haški optuženik Goran Hadžić je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.
Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991, a u toku je veći broj istraga zločina počinjenih u tom gradu.
Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom „Ovčara“. Prisustvovali su najviši funkcioneri Hrvatske.
Na 17. godišnjicu ulaska JNA u Vukovar, 2008, Međunarodni sud pravde u Hagu oglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom je Beograd optužen za genocid nad nesrbima u toj republici tokom rata 1991-95. godine.
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović posetili su Vukovar 4. novembra 2010. i na Ovčari položili vence na spomen-obeležje za oko 200 ubijenih hrvatskih zarobljenika i civila. Tadić se na Ovčari kod Vukovara izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na tom poljoprivrednom dobru 1991.
„Došao sam da se poklonim žrtvama, uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje. Da stvorimo mogućnost da Srbi i Hrvati i Srbija i Hrvatska mogu da grade bolju budućnost“, rekao je Tadić nakon polaganja venaca.
Tadić je prvi srpski zvaničnik koji je posetio spomen-obeležje masovne grobnice u Ovčari gde su pripadnici JNA i paravojnih srpskih formacija u novembru 1991. ubili više od 200 hrvatskih zarobljenika i civila.
Tadić i Josipović položili su vence i u Paulin Dvoru, nedaleko od Osijeka, na mestu gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih civila i jedan mađarske nacionalnosti.
