Glavobolja može da ukaže na pritisak koji oscilira

1690
Foto: Profimedija

Šta raditi kod naglih skokova pritiska?


Normalno je da krvni pritisak oscilira tokom dana, ali ukoliko se to dešava uz glavobolje, vrtoglavice ili čak mučnine, i uz visoke skokove i padove, onda je to pritisak na koji treba obratiti pažnju. Važno je proveravati ga redovno jer on može mnogo da kaže o nečijem zdravlju. Studija iz 2015. pokazala je da su osobe sa varirajućim krvnim pritiskom pod većim rizikom od srčanog udara, srčanog zastoja i šloga. Studija objavljena u BMJ magazinu pokazala je da osciliranje pritiska stavlja osobu u isti rizik od srčanih problema kao i visok holesterol, a češća je i pojava demencije.

Zbog čega pritisak varira i kako pomoći sebi kod naglih skokova i padova pritiska, koji su neprijatni ali mogu da budu i vrlo opasni, posebno kada redovna terapija ne može da ga kontroliše?

Prvo, treba znati da oscilacije pritiska pogađaju i zdrave ljude, ali mogu da ukažu i na probleme sa krvnim sudovima. Te oscilacije zavise i od atmosferskih kolebanja, pritiska i temperature, i ne mora obavezno da znači pojavu hipertenzije. Ove oscilacije su posebno nepoželjne kod osoba koje inače imaju hipertenziju jer to obično znači da terapija nije adekvatna i da je potrebno otići kod interniste da promeni lekove. Problem je što skok takozvanog donjeg pritiska može da vodi do moždanog udara, a gornjeg do infarkta. Tokom sna se krvni pritisak znatno spušta, što može da uveća šanse za pojavu infarkta ili šloga kod jednog broja starijih osoba u ranim jutarnjim satima (između dva i četiri sata ujutru).

Skokove pritiska obično izaziva stres, bilo emotivnog ili fizičkog porekla, ali i pomenute vremenske prilike, i uglavom se stabilizuje spontano, kada se osoba smiri. U tom slučaju se savetuje tridesetominutna šetnja, smanjenje faktora rizika, kao što je promena načina ishrane, i odmah posle toga merenje pritiska.

 

[wonderplugin_slider id=177]

 

 

Nekada je problem kombinacija loše ishrane, stresa i vremenskih prilika, fizičkih napora, ali može da ukaže i na nešto više. Strunjaci kažu da kod najvećeg broja slučaja ne znamo uzroke visokog pritiska, dok je kod jednog broja u pitanju oboljenje bubrega i krvnih sudova, endokrina oboljenja i neke sistemske bolesti.

Skok “donjeg” pritiska iznad 90 kod zdravih osoba uglavnom ukazuje na stres, psihičku uznemirenost ili preterani fizički napor, ili možda na lekove koji mogu da ga podignu (npr. kortikosteroidi). Posebno je važno tada ograničiti unos soli, ali i tu postoje neke tvrdnje da to treba smanjiti postepeno. Savetuje se i ograničenje unosa alkohola i kofeina, i na duže, redukcija telesne mase i smanjenje obima struka. Namirnice koje imaju dobar efekat na sniženje pritiska su: paradajz, celer, beli i crni luk, magnezijum.

Skok pritiska često prate glavobolje, zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi, čak i pojavu “magle”, i to može jako da izmori organizam. Ne mora svaka glavobolja da ukaže na skok pritiska, ali ukoliko ne pomaže ni lek protiv bolova, treba proveriti pritisak.

Kada hipertenzičarima padne pritisak na izuzetno niske vrednosti, na primer, 90 sa 60, ne savetuje se uzimanje terapije jer bi to još više spustilo vrednosti pritiska i dovelo ga u opasnost. Kako nije preporučljivo da sami menjamo ili izbegavamo terapiju (jer je to jedan od problema, neredovno uzimanje terapije), odlazak kod specijaliste i nošenje holtera jedna je od prvih stvari koje treba uraditi, da bi se precizno utvrdilo osciliranje pritiska i njegove vrednosti.

Svakako, kada se tako nešto pojavi, potrebno je neko vreme pratiti pritisak i uraditi dodatne analize krvi (KKS sa lipidnim statusom), mokraće, štitne žlezde.

Osobama sa problemima sa krvnim pritiskom se savetuje da redovno kod kuće mere pritisak svakako. Najbolje je meriti ga u jutarnjim satima, pre doručka, kada su njegove vrednosti najveće. Tada se javljaju i dovoljno jaki simptomi koji su najčešći posle buđenja. Prosečan dijastolni (srčani) pritisak povećava se kod muškaraca od 45 do 54 godine starosti, a kod žena od 55 do 65 godine, a posebno treba obratiti pažnju u periodu menopauze. Oni koji imaju problema s pritiskom koji oscilira treba da ga mere još jednom ili dva puta dnevno. Ali, nije preporučljivo proveravati pritisak svakog časa, jer neke oscilacije su, kao što je i rečeno, normalne. Osobe koje su imale nizak krvni pritisak tokom mladosti, obično imaju niže vrednosti i u starosti. Nizak pritisak je retko problem, najčešće kada ga prati nesvestica i slabost.

U nekim slučajevima je potrebno uvesti lekove koji će sprečiti opasne oscilacije, ali to sve obavezno treba da prati promena stila života.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here