Naši đaci po izostancima prednjače u svetu

Učenici iz Srbije visoko se kotiraju u PISA studiji po odsustvovanju sa nastave

0
379
Foto: Pixabay / Free-Photos

Prema broju izostanaka iz škole učenici iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja, pokazuju rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja.


Iako smo po postignućima učenika u donjem delu rang-liste, po izostancima smo na visokom osmom mestu.

Na vrhu su učenici iz Čilea, slede Urugvaj, Crna Gora, Ukrajina, Peru, Izrael i Filipini, pa Srbija.

Rezultati PISA studije su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanih razloga, a 41 odsto sa nekih časova.

– Pitanje na koje su učenici odgovarali je bilo koliko su puta u dve nedelje pre testiranja zakasnili na čas, izostali s nekog časa ili odsustvovali ceo dan, a da to nije opravdan izostanak. To su bile procene učenika. Moguće je da su objektivni podaci još gori – kaže za Danas Marina Videnović, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Treba imati na umu i da su ovi podaci dobijeni od učenika starih 15 godina, od kojih je najveći broj u trenutku PISA testiranja bio u prvom razredu srednje škole, a školska praksa svedoči da je masovno izostajanje najprisutnije u završnim razredima srednje škole.

Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju izostanaka u školama, a podatke ni posle više pokušaja nismo dobili od Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević je, kada su objavljeni nalazi iz PISA studije, prokomentarisao da je uvođenjem elektronskog dnevnika za 36 odsto smanjen broj izostanaka.

Na naše pitanje s čim je taj podatak poređen, u Ministarstvu prosvete nam je nezvanično rečeno da su direktori škola u kojima je uveden es-dnevnik radili jednu vrstu istraživanja o broju izostanaka i da je neko od njih pomenuti podatak preneo ministru u usmenom razgovoru.

 

Prema ranijim nalazima inspekcijskog nadzora u školama, izostanci se mere milionima, posebno kada je reč o opravdanim. Poslednji javno objavljen podatak Ministarstva se odnosi na školsku 2011/12. godinu, i tada je svaki učenik u proseku napravio 63 izostanka, odnosno 57,5 opravdanih i 6,4 neopravdana.

Država je donošenjem novih zakonskih rešenja pokušala da stane na put neopravdanom izostajanju učenika iz škole, insistirajući na većoj odgovornosti roditelja. Škole su dužne da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako roditelj ne izvršava svoje obaveze, a to, između ostalog, podrazumeva i da njihova deca redovno pohađaju školu.

Međutim, u praksi je mnogo veći problem manipulisanje sa opravdanim izostancima. Toga je svestan i prvi čovek Ministarstva prosvete:

– Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja – prokomentarisao je nalaze iz PISA istraživanja ministar Šarčević. On je rekao da bi, kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bilo izbačeno od škole.

Kao jedan od način borbe protiv izostajanja, Marina Videnović navodi uvođenje mere praćenja izostanaka i reagovanja u slučaju njihove pojave.

– U Srbiji su definisani disciplinski i savetodavni postupci koje škola treba da preduzme u slučaju povećanog izostanka učenika. Uvođenjem es-dnevnika može se poboljšati pravovremeno informisanje roditelja o izostancima. Međutim, kao prvi korak, potrebno je analizirati zašto sprovedene mere nemaju efekta i nisu primenjene u praksi. Važno je odgovoriti na pitanje zašto se sa različitih strana sistem vara, kako bi se opravdavali izostanci. Razlog je verovatno što ni roditelji, ni nastavnici nemaju jasan stav da učenici nešto gube ukoliko nisu prisutni na nastavi. Samim tim, takav pristup školi ne razvijaju ni učenici – kaže Videnović.

Ona objašnjava zašto je neopravdano izostajanje sa nastave štetno.

– Učenici koji izostaju imaju niže postignuće i pod većim su rizikom da napuste školovanje. Uspešno savladavanje ovog izazova podrazumeva informisanje učenika, roditelja i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o štetnosti izostajanja sa časova. Takođe je neophodno razviti sistemski pristup jačanju kompetencija nastavnika za podizanje motivacije učenika za rad, što je direktno povezano sa unapređenjem kvaliteta nastave. Što su učenici motivisaniji, aktivniji i angažovaniji na samom času to su spremniji da ulože napor u savlađivanju gradiva i uvide smisao svog prisustva na času. Takođe, postoje škole u kojima izostanci nisu problem. Dobro bi bilo analizirati na koji način su se oni izborili sa izostancima – poručuje Videnović.

Od ukora do isključenja iz škole

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit. U školama kažu da bi, kada bi se zakon striktno primenjivao, čak trećina đaka srednjih stručnih škola završila na razrednom ispitu.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here