Viševekovni san postao java (1)

Ove godine navršilo se četrdesetpet godina od puštanja u saobraćaj mosta između Bačke Palanke i Iloka

2105

Nova stranica u istoriji ne samo bačkopalanačke i Opštine Vukovar, počela je da se piše 19. maja 1974. godine.


Naime, tog dana na svečan način predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, u saobraćaj je pustio most između Bačke Palanke i Iloka. Most „25. maj“, povezao je ne samo građane dva mesta, dveju opština, dveju republika…

O izgradnji mosta koji je bio viševekovna želja stanovnika, pre svega, onih koji žive na dve obale Dunava, pisali su u to vreme mnogi dnevni i nedeljni listovi tadašanje države. Vest o otvaranju mosta, objavile su i brojne radio stanice kao i televizijki kanali u tadašnjoj Jugoslaviji.

Kako bi se podsetili na ovaj događaj, u ovom i narednom broju „Nedeljnih novina“ objavićemo izvode iz štampe „Ekspres politike“ i „Nedeljnih novina“, koje su među ostalima, pisale o otvaranju mosta.

[wonderplugin_slider id=179]

 

„Predsednik Republike Josip BrozTito, burno pozdravljen od 70 hiljada građana Vojvodine i Slavonije, presecanjem vrpce pustio je u juče u saobraćaj novi most na Dunavu između Bačke Palanke i Iloka koji će se zvati „25. maj“. Ovom svečanom činu prisustvovali su najviši rukovodioci Srbije, Hrvatske i Vojvodine i predsednik Saveznog izvršnog veća Džemal Bijedić.

Pogledaj: Viševekovni san postao java (2)

Predsednik Tito sa suprugom Jovankom, u pratnji Džemala Bijedića, stigao je na most tačno u 11 časova i 30 minuta, gde su ga dočekali i pozdravili predstavnici bačkopalanačke i vukovarske opštine, i delegacije Hrvatske, Srbije i Vojvodine. Veliku svečanost otvorio je predsednik opštine Vukovar inženjer Nenad Krekić, a potom je govorio predsednik bačkopalanačke komune Žarko Lukić.

Između ostalog Lukić je rekao da je Most „25. maj“, rezultat zajedničkih napora radnih ljudi iz SAP Vojvodine, SR Hrvatske i SR Srbije i delo ruku radnika koji su u 725 metara dug most ugradili 7.300 kubnih metara betona, 2.300 tona čelika i utrošili milion i 100.000 radnih časova.

Oko 110 miliona dinara, koliko staje novi most, obezbedili su radni ljudi i organizacije iz opština Bačka Palanka i Vukovar, investitor preduzeće „Vojvodinaput“ i glavni izvođač radova „Mosto- gradnja“ i „Generleksport“ iz Beograda. Lukić je istakao da most ima veliki ekonomski i strateški značaj za čitavu zemlju, a posebno za područja koja povezuje.

Njegovom izgradnjom skraćuje se put od Bačke i Banata prema SR Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i primorju za stotinu kilometara. Potom se predsednik Tito pozdrvljen dugotrajnim apaluzom i pesmom „Druže Tito mi ti se kunemo“ kraćim govorom obratio ovom skupu:

„Drugarice i drugovi, dozvolite mi da pozdravim ovaj veličanstven skup, u ime moje drugarice, u ime mojih drugova koji su sa mnom došli i u svoje lično ime, i da vam čestitam na još jednoj velikoj pobjedi – izgradnji ovog mosta koji povezuje naše dvije republike i Socijalističku Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Ovaj most je kao što je već drug rekao, veoma važan u ekonomskom pogledu. Most je je takođe jedan dokaz više da ima mnogo toga što nas spaja i može se nazvati mostom bratstva i jedinstva. Jedna ovakva pobjeda znači mnogo.

Sutra će biti još više sličnih pobjeda, jer naši radni ljudi ulažu mnogo napora da bi čim prije izgradili našu socijalističku zemlju, da bi još više učvrstili bratstvo i jedinstvo naših naroda. Ja želim da i ovaj most bude jaka spona između naših naroda, kao što će to biti i drugi koje ćemo graditi. I ne samo mostovi. U našim mislima, našim težnjama, našim delanjima mora uvijek biti na prvom mestu da čuvamo one velike tekovine koje smo postigli u toku rata i za koje smo se borili kasnije, da bismo čim prije podigli našu zemlju iz zaostalosti.

Ovaj most pokazuje da je naša zemlja daleko odmakla od onoga što je bilo neposredno poslije rata. Mi se i sada nalazimo u periodu bujnoga procvata i svestranog napretka u našoj zemlji. Budućnost naših naroda je velika. Mi ćemo svi raditi u tom pravcu da i dalje jedinstveno gradimo i ostvarujemo ono za šta su pali mnogi naši ljudi u prošlom oslobodilačkom ratu. Želim vama, dragi moji prijatelji, i u buduće mnogo uspjeha u stvaralačkom radu. Hvala lijepo. Živjelo bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije“ – završio je svoje izlaganje Josip Broz Tito.

Pozdravljen ovacijama, drug Tito se tada uputio ka početku mosta, gde se nalazila zategnuta crvena vrpca. Radnica iločkog „Iteksa“, Snežana Branković i radnik bačkopalanačkog „Nopala“ Špiro Mrđan, predali su mu makaze da preseče traku. Trenutak kasnije, razlegao se apaluz. Novoizgrađeni most „25.maj“ bio je otvoren.

Drugu Titu tada je prišla radnica „Merkura“ iz Bačke Palanke Dušanka Popov i u ime omladine ovog grada predala mu zlatnu značku sa imenom mosta. Predsednik Tito i Jovanka Broz uputili su se u pratnji svojih domaćina širokim mostom prema Iločkoj strani. Blizu sredine mosta, iznad srednjeg i najvećeg otvora, drug Tito je prošao pešačkom stazom. Njegovu pažnju u tom trenutku privukla je regata čamaca i veslača usidrenih na sredini Dunava. Čekali su da toplo pozdrave druga Tita. U trenutku kada je drug Tito zastao pored ograde mosta, veslači su se uputili premanjemu, s poklicima „Živeo drug Tito“.

Za trenutak, predsednik Republike i njegova supruga, domaćini i mnogobrojni gosti, zastali su posmatrajući ovaj divan prizor. Onda se drug Tito od svojih pratilaca zatražio fotografski aparat, kako bi ovekovečio ovaj prizor. Kao dokazani foto – amater, drug Tito je „pucao“ snimak, za snimkom.

Posle kraćeg vremena, iz reke je dopro zvonki glas jednog veslača: – Druže Tito, možemo li krenuti? – Možete, odgovorio je uz uz osmeh drug Tito i još nekoliko puta snimio ovu impoznatnu sliku na vodi.

[wonderplugin_slider id=185]

 

Kada je regata prošla ispod mssta, Predsednik Tito se obratio gostima i domaćinima oko sebe rečima: – Sada i mi možemo dalje.

Zatim se cela povorka uputila prema Iloku, gde ga je na kraju mosta, koga je drug Tito prešao pešice, sačekala kolona automobila. Građani Iloka poput njihovih košija sa leve obale Dunava – Bačkopalančana, za ovu priliku svečano su okitili svoj grad. Ulice pune cveća zelenila i zastava. Sa obe strane glavne ulice od mosta pa sve do starog zdanja i iločkog dvorca, špalir građana oduševljeno pozdravlja predsednika Republike. Zatim se kolona automobila zaustavlja pred Iločkim dvorcem.

Predstavnici Vukovarske opštine i Iloka dočekuju druga Tita, njegovu suprugu i ostale visoke goste. A onda sa platoa dvorca razgledanje panorame Bačke i nekoliko pogleda na novoizgrađeni most. Posle toga su domaćini priredili kratak prijem za svoje goste, a članovi kulturno – umetničkog društva „Maksim Gorki“ iz radnog kolektiva „Borovo“ iz Osijeka priredili su koncert slavonskih i sremskih pesma i igara. Predsednik Skupštine opštine Vukovar Nenad Krekić, tom prilikom predao je drugu Titu maketu grba grada Iloka iz 1525. godine.

Predsednik Tito i njegova supruga Jovanka upisali se zatim u knjigu muzeja. Na kraju ove kratke posete Iloku članovi Kulturno – umetničkog društva „Maksim Gorki“ zamolili su druga Tita za jednu zajedničku fotografiju sa njima i on je njihovoj želji udovoljio. Posle skoro polučasovnog boravka u Iloku drug Tito sa svojom pratnjom i ostalim visokim gostima uputio se u Bačku Palanku, gde je za sve zvanice predsednik Skupštine opštine Žarko Lukić, priredio svečan ručak. I opet je kolona automobuila prolazila kroz špalir razdraganih građana Iloka.

Na kraju mosta na bačkoj strani i sa obe strane prilaznog puta više hiljada građana ostalo je da još jednom pozdravi druga Tita. I bačkopalanačke ulice kojima se kolona kretala bile su pune razdraganih građana. Pred hotelom „Turist“ gde je drug Tito izašao iz svog automobila takođe je bilo okupljeno nekoliko hiljada ljudi koji su mu još jednom priredili spontane ovacije. Neposredno pre početka svečanog ručka, drug Tito injegova supruga razgovarali su sa graditeljima i investitorima mosta „25. maj“.

Nastaviće se…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here