Monografija o kolonizaciji stanovništva u čitavoj opštini Bačka Palanka tokom 1945. i 1946. godine u ovoj 2020. ugledaće svetlost dana.
Na ovoj monografiji radnog naslova „Kolonizacija 1945. i 1946. godine“, vredno rade tri eminentna autora – prof. dr Svetozar Boškov, prof. dr Predrag Vajagić i dr Milan Micić. Ova monografija obuhvatiće Bačku Palanku i sva sela koja su bila kolonizovana nakon Drugog svetskog rata, a profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dr Svetozar Boškov, za BAP VESTI priča o tome kako izgleda prikupljanje podataka za jednu ovako značajnu monografiju i kad će ona biti predstavljena Bačkopalančanima.
„Razlog zašto smo se mi opredelili za ovu temu jeste što se ove godine navršava 75 godina od kolonizacije i smatrali smo da bi bilo prigodno da se i taj događaj obeleži. Za sada smo prikupili arhivsku građu iz Arhiva Vojvodine i Arhiva Novog Sada. Sada treba da pregledamo matične knjige na teritoriji naše opštine. Važno nam je da se spiskovi tih ljudi koji su došli, ažuriraju i da tačno znamo koje su porodice došle, koliko su brojale članova, koje su kuće dobili, koji posed…“, navodi Boškov.
„Monografija će sadržati dosta statističkih podataka, ali i istorijskih koji do sad nisu objavljeni. Za sve one porodice koje vode poreklo od kolonista, ova knjiga predstavljaće, ako ništa drugo, bar uspomenu na taj događaj“.
A da bi jedna ovakva knjiga uopšte stigla do svojih čitaoca, potrebno je prvenstveno mnogo vremena i rada. Prof. dr Svetozar Boškov kaže da samo pregledanje arhivske građe zahteva puno posla.
„Arhivska građa je najveći problem. Ako niste dovoljno obučeni za snalaženje u arhivama, za pronalaženje samo jednog podatka, vi ustvari radite Sizifov posao. Mi smo imali pomoć kolega iz Arhiva i te podatke smo prikupili. Za svako selo ima minimum 300 dokumenata, s tim da za neka sela i grad Bačku Palanku taj broj ide i do 1000. Naš posao trenutno, je da sve to složimo i odredimo poglavlja koja će biti obrađena“, kaže on.
Nakon što se napravi spisak svih ljudi koji su došli u opštinu Bačka Palanka, autori knjige će obići sela u pokušaju da pronađu nekoga ko je još uvek među živima, da bi se na spisku ispravile eventualne greške među imenima i prezimenima. Treći korak bi bio traženje fotografija iz tog vremena koje bi obogatile ovu monografiju. Ukoliko postoji neka porodična fotografija, ona bi bila skenirana i naravno, vraćena vlasniku.
[wonderplugin_slider id=188]
„Ovo je sjajna prilika da ljudi koji su već pisali o tom periodu, sa nama podele te priče, iskustva, dobre i loše događaje. Svedočanstva tih ljudi, podaci o tome da li je bilo, na primer, mešovitih brakova, kako je to tada izgledalo. Želimo da vidimo kako su živele te porodice, da li su se vratili, da li su pozvali još neke koji su tamo ostali, jer bilo je još dolazaka 60-ih i 70-ih godina. Imamo podatke tačno ko je koju kuću dobio. Svi su podaci kod nas, samo je neophodno da ih složimo“, kaže naš sagovornik.
„Knjiga će biti izuzetno kvalitetna, neće to biti samo puko nabrajanje informacija, nego jedna istorijska i edukativna monografija. Cilj je da prikažemo jedno istorijsko vreme“
U monografiji će se naći i niz interesantnih podataka o tome kako su se zvali ljudi u čije kuće su stigli doseljenici, ali i kako su prošle privatne nemačke zadruge koje su sarađivale sa okupatorima. Ipak, nešto više o ovim i drugim detaljima, prof. dr Svetozar Boškov i druga dva autora, govoriće na promociji knjige koju Bačkopalančani mogu da očekuju u oktobru ove godine.
„Pred nama je period koji treba da iskoristimo, a upravo sutra putujem u Budimpeštu, u njihov Arhiv da bih pokušao da dođem do podataka koji se tiču okupatorske vlasti i njihovog ophođenja prema domaćem stanovništvu“, rekao je Boškov.
