Zahvaljujući svom ocu Radmila Jerkov iz Bačke Palanke ušla je u magični svet pčelarenja. Smatra da je u ovom poslu dragoceno ne samo znanje nego i ljubav, a u njenom slučaju bila je presudna i ogromna želja da nastavi ono što je njen otac godinama razvijao i stvarao, piše „Agroklub“.
Radmilin otac Maksim Nedeljkov jedan je od najpoznatijih bačkopalanačkih pčelara čiji je pčelinjak koji je gotovo uvek brojao preko 100 jakih pčelinjih društava razvijao godinama. Kako je nedavno napunio 79 godina, sustigla ga je starost, a svoj posao u kom je godinama unazad svakodnevno uživao, prepustio je ćerki i njenoj porodici.
[wonderplugin_slider id=188]
„Svi ovdašnji pčelari znaju ko je moj otac, koliki je bio entuzijasta i sa kolikom je voljom i radošću ulazio u pčelinjak. Od njega sam godinama učila, radeći sa njim i pomažući mu tako da sada kada moja porodica, moj sin i muž zajedno sa mnom vode pčelinjak imam solidnu osnovu, znanje i iskustvo. Bili smo u ogromnoj prednosti u odnosu na pčelare početnike jer nismo krenuli od nule i samo mi znamo koliko nam je to bilo dragoceno. Osim toga drago mi je što mogu da se pohvalim da je to godinama stvarao moj otac učeći mene i mog sina jer je u ovom poslu presudno praktično znanje i iskustvo,“ započinje svoju priču za „Agroklub“ Radmila Jerkov pčelarka.
Kaže da se u početku njen sin bojao pčela, bio alergičan na ujed, ali je bez obzira na sve polako učio. Danas pčelarstvo smatra poslom od koga može da živi.
Med od bosiljka
Radmila kaže da je kao i kod svih drugih pčelara i kod njih bilo dobrih i manje dobrih godina ali nikad im nije padalo na pamet da odustaju jer, kako kaže, od nečega se mora živeti. Danas imaju oko 90 košnica i mogu da se pohvale različitim vrstama meda počev od bagremovog, lipovog, suncokretovog, livadskog, šumskog, a često u ponudi imaju i med od bosiljka.
„Divlji, beli bosiljak raste posle žetve strnih žita i ima ga na poljima Vojvodine ali samo gde nisu primenjivani herbicidi i gde njive nisu odmah uzorane. Uglavnom, cveta nakon suncokreta, i ima ga malo te i meda bude u manjim količinama. Med od bosiljka je interesantan kupcima, svetložut je i ima specifičan ukus,“ rekla je Radmila dodajući da redovno košnice sele za pašom, te su pre nekoliko godina tokom cvetanja suncokreta bili u Banatu i tada su imali izuzetno kvalitetan gust med. Ove godine pčelinjak su stacionirali u okolini Lipara i Kule gde su velika polja suncokreta.
Nema pčelarstva bez rada i upornosti
Da je rad oko košnica u pčelinjaku samo deo obaveza potvrdila nam je naša sagovornica objašnjavajući da posla ima uvek za celu porodicu obzirom da treba spremati ramove, pripremati vosak, seliti košnice, vrcati med, a tek onda pakovati i prodavati med.
„Med ne prodajemo na veliko otkupljivačima, zbog niske otkupne cene. Ljudi nas poznaju i onaj ko hoće pravi med dođe kod nas kući. Imamo i tezgu na bačkopalanačkoj pijaci i tamo smo svakodnevno. Imamo i stalne kupce koji znaju da poštuju naš rad i kvalitet našeg meda. Trenutno suncokretov i livadski med prodajemo po 800 dinara, dok je bagremov 1.000,“ kaže Radmila.
[wonderplugin_slider id=179]
Pojašnjava da ova godina nije bila naklonjena pčelarima, ali da se na to ne može gledati jer se ovaj posao zasniva na velikom radu i ljubavi i zato dodaje na kraju: „Veoma je važno da ovaj posao obavljate odgovorno i ozbiljno i da budete uporni.“
