I deca mogu biti depresivna

0
377
Foto: Pixabay

Neprepoznata depresija može da dovede do veoma teškog stanja, pa čak i da se završi samoubistvom.


Depresija se obično vezuje samo za odrasle osobe, ali i ne i za decu. Međutim, i mališani mogu biti depresivni, čak i bebe, ali se kod njih to stanje drugačije manifestuje, pa često ostaje neprepoznato, piše Tanjug.

Za decu se vezuje radost, veselje, te ni pedijatri i lekari opšte prakse, koji su najčešće u kontaktu sa decom i roditeljima, često ne prepoznaju depresiju kod dece i adolescenata.

Dečji psihijatar prof. Milica Pejović Milovančević kaže za Tanjug da depresija kod dece ima drugačiji pojavni oblik nego kod odraslih.

To, veoma teško stanje za pojedinca, praćeno je kod odraslih gubitkom energije, interesovanja, radnog elana, neraspoloženjem, somatskim bolovima, a kod dece ljutnjom i besom, iritabilnošću.

— Sve te simptome ima i dete, ali za razliku od odraslih koji se povuku, deca se protiv takvog stanja bore nervozom, iritabilnošću i budu ljutita. To se kod njih prepoznaje kao bezobrazluk, nevaspitanje, a oni se ustvari bore protiv sopstvenog lošeg osećanja — navela je prof. Milica Pejović Milovančević.

Neprepoznata depresija može da dovede do veoma teškog stanja, pa čak i da se završi suicidom.

Odmah posle saobraćajnih nesreća vodeći uzrok smrtnosti kod dece i mladih je samoubistvo.

 

— Imali smo dece koja su pokušavala suicid sa osam godina. Neka deca su izvršila samoubistvo pre desete godine života. Oni imaju jasne razloge zbog čega su to pokušali ili uradili: to je nezadovoljstvo školom, nezadovoljstvo roditeljima, vršnjačkim odnosima — navela je Pejović Milovančević.

„Crne misli“ kod dece treba da „upale lampice za uzbunu“ kod roditelja, da postoji problem mentalnog zdravlja i da treba da potraže pomoć. Sagovornica Tanjuga pojašnjava da je samopovređivanje ili pokušaj samoubistva znak ozbiljne patnje mladog čoveka, koja nije prepoznata na vreme.

Sa jedne strane sve je više mladih kojima je potrebna pomoć psihijatra, a sa druge strane Srbija ima realativno malo specijalista koji se bave tom problematikom. Dečjom psihijatrijom u celoj zemlji bavi se 40 do 50 lekara, a postoji potreba za duplo većim brojem.

— Ministarstvo zdravlja je prepoznalo problem i sve više se odobravaju specijalizacije iz dečje psihijatrije. Trenutno je u treningu deset do 15 lekara, ali su potrebe velike — kaže prof. Milica Pejović Milovančević.

Dodaje da je danas i sve više dece sa razvojnim poremećajima (poremećaji iz spektra autizam, hiperkinetski poremećaj s poremećajem pažnje).

— Postoje potrebe za unapređenjem službi, da se edukuju pedijatri da bolje prepoznaju problem. Takođe, moraju se bolje iskoristiti razvojna savetovališta da takva deca što ranije dobiju odgovarajući tretman, da mogu bolje da funkcionišu.

Niko se nije izlečio od autizma i intelektualne ometenosti ali, kako kaže, ako se bolest prepozna u ranom uzrastu i započne stimulativni tretman, takva deca mogu bolje da funkcionišu.

Često porodice koje imaju decu sa takvim problemom ne znaju kako da se nose sa tim.

Prvi put u prošloj godini u Srbiji organizovani su treninzi za ljude iz zdravstvenog sistema, koji će naredne godine raditi sa više od 90 porodica koje imaju decu sa smetnjama u razvoju (od dve do devet godina), s ciljem da poboljšaju komunikaciju, da se smanji agresivno ponašanje.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here