Ambasadori zemalja EU i Joksimović u Baču

1119
Foto: Tanjug

BAČ: Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović sastala se danas sa ambasadorom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem i ambasadorima država članica EU u Baču.


Ministarka i ambasadori imali su pozitivnu i konstruktivnu diskusiju u vezi tekućih pitanja u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU kao i o prioritetima Evropske unije i Srbije u 2020. godini i perspektivi napretka Srbije na evropskom putu, saopštilo je resorno ministarstvo.

Joksimović je tom prilikom istakla da Srbija, kao jedna od predvodnica u procesu evropskih integracija u regionu, značajno doprinosi očuvanju kredibiliteta i afirmaciji politike proširenja, kao i kompetitivnosti Evropske unije.

Pre održanog sastanka, ministarka i ambasadori obišli su Franjevački samostan u Baču, koji datira iz 12. veka, a koji je zvanično ponovo otvoren prošlog leta, nakon završetka radova na rekonstrukciji, i danas predstavlja izuzetan primer srpskog kulturnog nasleđa.

Zajedno sa bačkom tvrđavom i manastirom Bođani, završen je muzejski kompleks, a sve uz podršku iz fondova EU. Oba ova spomenika kulture rekonstruisana su kroz finansiranje od strane EU u iznosu od gotovo četiri miliona evra.

Na pitanje Tanjuga da prokomentariše značaj obnove verskih i kulturnih dobara u Srbiji, Joksimović je naglasila da Srbija i Vlada pokazuju da na jednako aktivan način vrednuju prava i sakralne objekte svih građana naše zemlje i da je to vrednost kojom se ponosimo, kao i da bi bilo dobro da i drugi u regionu počnu da neguju takav odnos.

„Srbija nastoji da pruži svoj doprinos zaštiti i unapređenju zajedničkog evropskog nasleđa i da se pridruži zemljama Evropske unije u misiji promovisanja bogatstva verske i kulturne baštine, ali i da ujedno ukaze na značaj korišćenja fondova EU. Dobar primer za to predstavlja upravo očuvanje i obnova Franjevačkog samostana kao kulturnog spomenika od izuzetnog značaja, budući da on pripada grupi najznačajnijih kulturnih dobara u Republici Srbiji i predstavlja kulturno dobro sa najdužim kontinuitetom korišćenja u prvobitnoj sakralnoj nameni na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Ovim i sličnim projektima, Srbija pokazuje poštovanje kako prema interkulturnom, tako i prema međuverskom dijalogu, kao i višestruki značaj brojnih obnovljenih spomenika kulture za očuvanje tradicije, ali i za doprinos obrazovanju, kulturnoj mapi i turističkoj ponudi Srbije“, rekla je ona.

Evropska unija je od 2014. godine obezbedila oko 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći našoj zemlji za podršku reformama u oblasti pravosuđa, javne uprave, obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja, energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine i kulture.

Ova podrška doprinosi sveukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju i napretku nerazvijenih delova Srbije.

[wonderplugin_slider id=75]

 

Važna godina za EU i Srbiju

Joksimović kaže da Vlada Srbije ozbiljno, temeljno, aktivno i posvećeno sprovodi reformski proces i priprema pregovaračka poglavlja u svim oblastima na putu ka EU i da je ova godina za našu zemlju važna zbog definisanja nekih važnih politika za samu EU, a u okviru toga i „politike proširenja koja je za Srbiju najvažnija“.

Upitana šta Srbija može da očekuje na putu ka EU u godini kada Savetom EU predsedavaju dve važne zemlje za Srbiju, Hrvatska u prvoj, a u drugoj polovini Nemačka, Joksimović kaže da su evropske integracije proces koji se ne može meriti šestomesečnim predsedavanjem bilo koje države Savetom EU.

Ona pri tome naglašava da je ova godina važna zbog definisanja nekih važnih politika za samu EU, a samim tim i „definisanje budućnosti politike proširenja koja je za Srbiju najvažnija“.

Važne su i druge stvari navodi ministar i izdvaja raspravu o budžetu EU za narednih 7 godina, pošto se na osnovu opredeljenih finansijskih sredstava koja se planiraju može pretpostaviti da li se planira proširenje u smislu prijema novih članica u EU. Međutim ni to ne mora ništa da znaci, objašnjava Joksimović, jer ako u narednih 7 godina, ili pre toga, budemo spremni za prijem, adaptiraće se i budžet EU ka novom proširenju.

„Sama politika proširenja je počela na neki način da se zakuvava i temom o budućnosti proširenja sa francuskim predlogom o novoj metodologiji pristupanja. Ona je prevashodno usmerena na one države koje tek treba da otpočnu proces pregovora“, rekla je Joksimović i podsetila da se to najviše odnosi na očekivanja Severne Makedonije i Albanije.

Ministar podseća da smo otvorili više od polovine poglavlja, i da imamo jasno definisan pregovarački okvir koji je usvojen od svih država članica EU.

Dobro je što zemlje članice EU i Evropska komisija, kako kaže, pokazuju interesovanje za naš stav o politici proširenja, jer proces evropskih integracija je ipak susret dve političke volje i mi moramo da budemo u to uključeni, da iznesemo naša očekivanja, i da vidimo na koji način bi se merio dosadašnji napredak koji je Srbija nesumnjivo postigla“, objašnjava Joksimović.

Ona je dodala da ne očekuje da promene u novoj metodologiji budu velike, bar što se tiče Srbije.

„U ovom trenutku Srbija ima pripremljenih pet pregovaračkih pozicija. Očekujem da ćemo u odnosu na jasan napredak u oblasti vladavine prava do kraja juna to jest do kraja hrvatskog predsedavanja Savetom EU otvoriti nova poglavlja.

Kaže i da je suštinska stvar ponovno definisanje zajedničkih interesa unutar EU, ali i EU i kandidata i potencijalnih kandidata.

„Cilj je da definišemo zajedničke interese od Arktika do Mediterana, kako je svojevremeno i Pariska povelja za Novu Evropu iz 1990. godine predvidela, da će Evropa biti cela kada bude jedinstvena u miru, prosperitetna od severa do juga, i od istoka do zapada evropskog kontinenta“, istakla je ona.

Dodaje da će to biti zapravo i tema velike konferencije o budućnosti Evrope koja bi trebalo da se održi tokom hrvatskog predsedavanja Savetom EU i da je dobro što su nemački i francuski ambasador u Beogradu Tomas Šib i Žan-Luj Falkoni rekli da očekuju da i sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati, sa posebnim naglaskom na Srbiju, budu uključeni i daju svoj stav i doprinos.

Kada je reč o Samitu EU-Zapadni Balkan, koji bi trebalo da se održi početkom maja u Zagrebu, Joksimović očekuje da će se do tada doneti odluke vezane za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i o samoj politici proširenja, koju prema rečima ministra, Srbija vrlo pomno prati. Naglašava i da se početkom februara očekuje i predstavljanje predloga EK o novoj metodologiji.

„Ja svaki dan imam razgovore na tu temu sa različitim predstavnicima država članica EU i Evropske komisije“, kaže ona.

Važan segment definisanja novog evropskog dogovora je i Zeleni dogovor koji je predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen u januaru predstavila.

„To će biti vrlo značajno i za nas“, rekla je Joksimović jer nema održivog Zelenog dogovora za Evropu ako nije uključen i Zapadni Balkan. U tom smislu očekujem i da neka vrsta Zelenog dogovora za Zapadni Balkan bude predstavljena.

Upitana da prokomentariše poslednje istraživanje javnog mnenja koje sprovodi njeno ministarstvo, u kome se navodi da 54 odsto građana Srbije podržava članstvo Srbije u EU, Joksimović je naglasila da je su duga putovanja uvek teška i nezgodna ali da su isplativa zbog krajnjeg cilja.

„Evropske integracije za Srbiju su težak i zahtevan put, jer je politički taj proces za Srbiju dosta komplikovan, ali kada pitate ljude da li ste za punopravno članstvo i kako biste glasali na referendumu, za da Srbija uđe u EU je 54 odsto“, ističe Joksimović.

Prema istom istraživanju, 24 odsto je protiv, dok oko 22 odsto nema jasan stav po tom pitanju.

Na pitanje da li podržavaju reforme koje se sprovode 73 procenta građana reklo je “da” što svedoči da je reformski put jasan i da je doneo puno pozitivnih pomaka u životu građana.

Dodaje da Srbija sprovodi reforme u svim oblastima i posebno vladavini prava, a prenaglašene kritike od strane pojedinih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i opozicionih partija neutemeljene su i tendenciozne i u najvećem broju slučajeva politički motivisane.

Komentarišući izjavu predsednika Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga Guntera Krihbauma koji je, osvrćući se na spoljnu politiku Srbije, rekao da “ne ide da kandidat za pristupanje posmatra EU i Rusiju kao ravnopravne partnere” ministar Joksimović ukazala je da nema mesta poređenju odnosa Srbije sa EU i Srbije sa Ruskom Federacijom, jer Srbija ima ugovorni odnos sa EU.

[wonderplugin_slider id=64]

 

Objasnila je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju definiše brojne reformske aktivnosti i obaveze Srbije, a i EU je najveći trgovinski partner Srbije i najveće investicije dolaze iz EU, što je donelo već do sada značajan impuls ekonomijama članica EU.

Naše strateško opredeljenje, precizirala je ministar, jeste EU i bilo bi dobro da i EU ove godine definiše politiku proširenja u pravcu kredibilno partnerskog odnosa i sa više posvećenosti kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Srbija je, ističe ona, jedina zemlja koja pregovara pod striktnim i rigidnim kriterijumima, naglasila je ministar i navela da smo jedina zemlja koja je morala da poglavlja o vladavini prava otvori na početku pregovora i koja će biti zatvorena na kraju, odnosno pre stupanja u članstvo.

Ona je takođe podsetila da je Srbija poslala pregovaračku poziciju i za poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskih promena koja je, kako navodi, jedno od najzahtevnijih poglavlja na kojem je veliki broj institucija i zainteresovanih strana dugo radio.

Joksimović zaključuje i da su izbori koji slede, najbolji test koji će pokazati da li građani podržavaju kurs vlade Srbije koji je povezan i sa evropskim putem, pre svega sa razvojem Srbije i reformama, i da očekuje da će izbori potvrditi da su građani prepoznali reforme i ukupan napredak“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here