У наставку текста о Милети Протићу сазнајте још интересантних података из живота познатог Товаришанина, српског хероја-пилота из Другог светског рата.
Енглези против Драже
Када је дошло до свађа и сукоба међу избеглицама из Југославије у лето 1942. године, енглеске власти су затвориле око 300 побуњених официра и подофицира у логор Абусу крај Каира.
После неколико месеци, у време када је немачки маршал Ромел са својим тенковским дивизијама наступао према Каиру, Милета Протић са својим официрима добровољно, из логора, учествује у копању одбрамбених ровова и других препрека, са циљем да се заустави немачка офанзива.
Погледај: Мало познате приче о Товаришанину Милети Протићу (1. део)
Убрзо затим, од почетка октобра 1942. године, Протић и остали југословенски пилоти поново лете и извршавају ратне задатке као припадници британског ваздухопловства.
Један ваздухопловни поручник Александар – Алек Марковић, наводно симпатизер КПЈ и пре рата, почео је да врбује пилоте, уз тврдњу да је ђенерал Михаиловић издајник, и да треба да се ставе под команду новопрокламованог маршала Тита.Њему је у пропаганди помагао извесни Фрањо Гажи.Почетком 1944.године, а после Техеранске конференције, Савезници(Енглези) издају ђенерала Дражу Михаиловића и стају на страну Тита, кога обилато подржавају.
Уцењују Краља Петра Другог да на радио Лондону позове припаднике ЈКВуО (Равногорце) да се ставе под команду Броза.
Алек Марковић у Каиру ступа у контакт са Титовим сарадницима Милентијем Поповићем и Владимиром Дедијером, који су били у енгелској војној болници као рањеници.
Почетком јануара 1944. године дошло је до побуне и поделе припадника југословенске војске у иностранству. Авијатичари, скоро сви пилоти, као и техничко особље изјаснили, су се за прелазак из краљевске у НОВЈ. Организатор побуне, Марковић, касније гине у судару два наша авиона на аеродрому у Египту.
И Милета Протић се обрео у НОВЈ – било му је важно само да се бори за слободу.
У ескадрили нове војске
Прва ескадрила НОВЈ формирана је 22. априла 1944. године на аеродрому Бенина у Либији. Према британској формацији је организована и опремљена за покретни ловачко-бомбардерски сквадрон. За команданта је постављен капетан Протић.
Прва ескадрила НОВЈ имала је 26 пилота, а 2. маја 1944. године 21 официра, 177 подофицира и војника – бораца, укупно 198 људи, и британског особља: 4 официра, 20 подофицира и војника, свега 24, а укупно 222 припадника.Прву ескадрилу НОВЈ посетили су 21. маја представници Врховног штаба НОВЈ, када је људство положило заклетву НОВЈ.
Милета Протић, као командир Прве ескадриле примио је, после наведеног церемонијала, заставу нове Југославије. Он је уложио велике напоре у току обуке да људство ескадриле, које је било са различитим искуством и нивоом знања и менталитета, што боље оспособи за извршавање ратних задатака, да се међусобно зближе и развију осећај поверења и сарадње.
Поред британских стручњака, Милета је био један од главних инструктора за обуку. Он је свуда био присутан и у сваком тренутку је стизао да објасни, помогне и охрабри појединце.
Под командом Фрање Пирца
Најзад је Прва ловачка ескадрила из Бенина у Либији, 15. августа 1944. године прелетела на аеродром Кане код Треволија у Италији на авионима “Спитфајер”. По доласку на аеродом Кане 352. сквадрон је и убрзо почео да извршава борбене задатке над Југославијом.Приликом једног борбеног лета, Милета је продужио до Бачке, и из авиона је бацио две чауре од авионског метка у којима су била писма, са молбом да проналазач то однесе његовом оцу Станку. Чауру је нашла породица Мирковић, иако је у селу била четвртина немачког живља и Хортијева окупациона власт.
А за то време, јунаку Милети Протићу командант је био од Титов миљеник, издајник Фрањо Пирц.
Пирц је био пуковник, комадант Другог пука авијације Краљевине Југославије у Крагујевцу. У току Априлског рата 1941. године, он је својим конфузним командама омео употребу Другог пука у одбрани земље, и допустио да цео пук буде уништен на тлу.
Ширио је дефетизам, и, иако Словенац, још пре рата је успоставио контакт са Немцима и усташама и као петоколонаш спремао се за издају.Наредио је уништавање преосталих авиона на аеродромима, а сам је прелетео Немцима у Земун који је већ био у саставу НДХ.
Тај догађај је описан у књизи Велизара Вучковића „Хроника једног ваздухопловца“.Пилот Борис Цијан којег је Пирц узео као пратиоца рекао је да га је Пирц предао у руке Немцима по слетању на Земунски аеродром.
За издају је награђен од Анте Павелића, па је постао командант ваздухопловства НДХ. Касније прелази у НОВЈ и Тито га поставља ни мање ни више него за команданта авијације. Убрзо у Прву ескадрилу стиже и политички комесар КПЈ, Фрањо Клуз.
Милета Протић не само што није био члан КПЈ, него је стално избегавао сваки политички ангажман. Био је Србин, родољуб. И то је све објашњавало. Милету Протића није интересовала политика и та страна живота неких људи није га привлачила.
Бринуо се о својој ескадрили, људима и задацима јединице. Савезничка команда ваздухопловства за Средњи и Блиски исток прогласила га је за “Ваздухопловног аса”.
Са њима је заједно ратовао скоро три године и био је редовно бољи од њихових најбољих пилота и команданата. Они су то добро видели по ефектима дејства његове јединице.
Ако је за четири месеца од 18. августа до 19. децембра 1944. године извршио 66 борбених задатака (120 дана), колико је било задатака за три године у РАФ-у у Египту? Тих података, на жалост, нема…
Наставиће се.
