Postoje slučajevi u mojoj praksi kada ljudi klonu jer ne mogu ništa da urade po pitanju stvari, situacija ili ljudi koji su im bitni. Pre toga su pokušavali na razne načine da poprave neki odnos, da pomognu nekome, da postignu nešto i ništa nije dalo rezltate. Takvi ljudi su veoma posvećeni drugima, uporni, misle da moraju biti jaki i da je na njima da spasu svet.
Njihove težnje su gotovo uvek plemenite i najčešće ne uračunavaju njih same, što je najgore ukoliko se probude njohove potrebe, ako se ikada zapitaju – a gde sam ja u celoj priči, osećaju krivicu i grižu savesti. Za njih je nemoć najgore osećanje, neprihvatljivo, i neprestano ih motiviše da izadju iz njega i da nešto učine. Ovo sve može dovesti do iscrpljivanja i depresije.
Da li je moguće nekoga spasiti, u psihološkom smislu? Teško, jer kad nekoga spašavate šaljete mu poruku da on sam nije za to sposoban, oduzimate mu moć i šaljete poruku da on sam i ne treba ništa da radi za sebe. Rezultat obično bude vaše lično iscrpljivanje, i zanemarivanje sebe, sa jedne strane, sa druge strane onaj koga „spašavate“ se oseća razočaran u vas jer niste učinili za njega ono što niste ni mogli.
Ljudi koji su po svojoj psihološkoj strukturi spasioci kad tad će biti okrivljeni da nisu učinili dovoljno, tada se neminovno (posle svega što su učinili) moraju osetiti kao žrtve i biće ljuti na nezahvalnost druge strane. Kada ispolje svoju ljutnju osetiće grižu savesti, izvinjavaće s i ponovo početi da spašavaju jer je to njihov zadatak! Vrtite se u istom krugu ponovo i ponovo. Koji bi to krug pakla bio morali bi pitati Dantea.
Možete i izaći iz tog kruga. U redu je da nekada budete nemoćni, jer nije sve do vas, priznati to sebi donosi veliko olakšanje. Dobro je i shvatiti da nikoga ne možete spasiti, jedino što možete jeste da budete uz nekoga i da ga podržavate u na njegovom putu, nekada baš pokazivanjem svoje nemoći, jer tako šaljete poruku: Ti si moćan, to je tvoj život ja na njega nemam pravo, ti imaš! Verujem u tebe!
Ukoliko se prepoznajete u ulozi spasioca, i ne možete da izadjete iz tog kruga u redu je da potražite pomoć, u redu je da dobijete dozvolu na nemoć i da sa tim budete sasvim u redu, nekada je to praćeno tugom i to je potpuno u redu.
„Otac mi je dao najbolji poklon koji dete može da dobije. Verovao je u mene.“- Džim Valvano, američki košarkaš i trener.
