Posle minimalnog lutanja, pronašao sam Radničku ulicu u Bačkoj Palanci, gde živi ovogodišnji nosilac titule Svetosavskog deteta u OŠ „Sveti Sava“, Milica Vujičić.
Majka Svetosavskog deteta, Mira Vujičić, radi u porodičnoj firmi kao komercijalni direktor:
– Majka sam tri devojke, Anje, Maje i Milice, a ova najmlađa je osvojila ove godine titulu Svetosavskog deteta. Ponosna sam na taj njen uspeh, jer je to potpuno zaslužila. Potičem iz pobožne porodice i veru u Boga, molitvu i strahopoštovanje, te hrišćanske vrline sam prenela i na njih. Milica je odrastala uz svoje starije sestre, uvek sam im govorila da budu čestite, skromne i časne.
Otac Svetosavskog deteta i ove tri divne devojke je direktor njihove firme, Goran Vujičić:
– Trudili smo se da naše devojke odgajamo svojim primerom, pokazujući vrednoću, uzajamno poštovanje. Imale su i imaju sve uslove da uredno uče i rade, da nauče od nas sve te vrline. Kao i moja supruga, odrastao sam u višečlanoj porodici, pa smo se Mira i ja trudili da ih maksimalno ispoštujemo. Kao roditelju, drago mi je da je Milica dobila ovu laskavu titulu, smatram da je to zasluženo i da svojim radom i rezultatima i svojim ljudskim karakteristikama to zavrednila. Od nas ima punu podršku i nadamo se da će i dalje da bude uspešna.
Najstarija sestra, Anja, studira žurnalistiku u Novom Sadu:
– Nisam se iznenadila kada su mi javili da je Milica Svetosavsko dete, jer sam smatrala da je to i zaslužila. Ona je od nas tri bila najempatičnija, jako je pravedna i uvek je gledala da sve to bude po „pravilu službe“.
[wonderplugin_slider id=10]
Srednja sestra, Maja, pohađa gimnaziju:
– Ponosna sam na Milicu što je ponela titulu Svetosavskog deteta jer smatram da je to najvrednije priznanje u osnovnoj školi. Ona ima sve osobine koje odlikuju Svetosavsko dete, jako je brižna i iskrena. Mislim da smo nas dve jako slične i isto razmišljamo i razumemo se. Ubuduće, treba da bude svoja i da se ne menja.
Završnu reč imala je laureat ovogodišnje titule Svetosavskog deta u OŠ „Sveti Sava“, Milica Vujičić:
– Nisam očekivala da ću postati svetosavsko dete, ali mi je veoma drago što sam ponela tu titulu. Ovih osam godina u osnovnoj školi bila sam ono što jesam i mislim da sam zaslužila ovo priznanje. Želela bih da se zahvalim svima koji su me podržali, porodici, razredu, nastavnicima i učiteljima.
– Razred je jednoglasno izabrao mene za kandidata, a nastavnici su ubedljivom većinom meni dodelili ovu laskavu titulu. Posle osnovne škole želim da upišem gimnaziju. Pored školskih obaveza idem na folklor u CTKU „Kosta Abrašević“ već sedam godina i u pretpripremnom sam sastavu. Na kaju bih poručila mlađim da budu onakvi kakvu jesu, da budu svesni svojih mana, ali da biraju da budu dobri.
Staro pravilo je i ovaj put važilo: Svetosavska deca se rađaju u stabilnim porodicama, gde se uzajamno poštovanje roditelj-dete podrazumeva samo po sebi, gde se ubedljivo više puta čuje smeh i vide nasmejana lica od plača, tuge i besa. Ne treba ni reći, da sam otišao sa razgovora sa porodicom Vujičić puna srca i pozitivne energije.
