U četvrtak, 20. februara je u Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih, istaknuti medicinski stručnjak u našoj opštini, a i šire, prim. mr. sci. dr Jožefa Jatić održala predavanje o štitastoj žlezdi, bolestima, simtomima, lečenju i prevenciji.
Predavanju je prisustvovalo desetak članova organizacije, koji su posle izlaganja dr Jožefe Jatić izložili svako svoj problem sa oboljenjima. Štitasta žlezda je mali leptirić smešten u donjoj trećini vrata i ona je podložna spoljašnjim faktorima (temperatura, zračenje, razni ž lekovi), čulo se na ovom predavanju.
– Bez štitaste žlezde nema života, jer je ona odgovorna za energiju u organizmu. Kada ona dobro radi svaka ćelija u organizmu dobije onoliko energije koliko je potrebno za normalno funkcionisanje organizma. Vrlo su retke urođene pojave da se rodi dete sa već bolesnom štitastom žlezdom koje se brzo primete, kaže dr Jatić. Bolesti koje nastaju tokom života ne biraju godine i one se dele na one kojima je poznat uzrok i one kojima nije poznat uzrok.
– Kada organizam ne prepoznaje štitastu žlezdu kao svoj deo tela, on onda stvara antitela koja uništavaju zdravi deo štitaste žlezde. Kada se uništi veći deo žlezde, onda se pojavljuju prvi klinički znaci bolesti. Sve se to dešava pod nadzorom kraljice žlezda, hipofize, koja ako vidi da organizmu nedostaju hormoni štitaste žlezde, T3 i T4, onda ona podigne TSH.
[wonderplugin_slider id=154]
– Taj preostali deo štitaste žlezde mora da sluša TSH i tera žlezdu da radi do iznemoglosti. Nekada se to ne može uravnotežiti, nego upotrebom lekova. Vrlo je važno paziti se i najmanje jednom godišnje kontrolisati hormone štitaste žlezde. To je hronična doživotna bolest i moramo je držati na oku, ali je ona i blagonaklono oboljenje, jer se lako leči, dodaje dr Jatić.
Povećana funkcija štitaste žlezde ili hipertireoidizam prouzrokuje ubrzan rad srca, aritmiju, a neretko dolazi i do porasta krvnog pritiska. Osobe koje boluju od ove bolesti, i pored redovnog unosa hrane, ubrzano gube na težini zbog čestih proliva. Takođe, imaju mišićnu slabost koja im otežava kretanje, na primer po stepeništu, a često dobiju i drhtavicu ž ruku. Tu je i opadanje kose, a u težim slučajevima se primeti otok na vratu i izbuljenost.
Postoji i smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) koji prate usporeni rad većine organa, umor, pospanost, bolovi u mišićima, grčevi, kočenje i tako dalje. Osobe obolele od ove bolesti često pate od hladnoće, a koža im je suva i hladna. Međutim, i ova bolest se uspešno leči lekovima. U medicini su identifikovane i akutne i subakutne upale štitaste žlezde.
– Te bolesti se otkriju brižljivim pregledom lekara i tada se uoči da li je žlezda napadnuta virusom ili bakterijom. Akutna bolest kratko traje, počne sa drhtavicom, dekoncentracijom, kašljem, prekomernim znojenjem i ako se ne prepozna može se čak i umreti. Subakutna bolest štitaste žlezde ne traje tako kratko, ali se takođe uspešno leči. Imamo i Bazedovljevu bolest kada je žlezda otečena i osobe koje boluju od ove bolesti imaju buljave oči toliko da ih ne mogu zatvoriti. Od toga se može izgubiti i vid. Ovu bolest često srećemo kod dece, ali je dobijaju i odrasli, rekla je dr Jatić.
[wonderplugin_slider id=179]
Na predavanju se čulo da u hrani mora biti dovoljno joda, a toga ima dosta u povrću, naravno ukoliko je zemljište kvalitetno, a joda ima i u ribljem ulju.
– To da li ima u hrani joda i kakvi su hormoni štitaste žlezde najvažnije je kod trudnica. Kod trudnica TSH hormon mora biti ispod dva, a kod ostalih osoba se toleriše do pet. Kada se bolest otkrije, treba je pratiti i slušati lekara, zaključila je prim. mr. sci. dr Jožefa Jatić.
