Violina – najzahtevniji instrument

ŠOMO "Stevan Hristić"

882

Violina u Školi osnovnog muzičkog obrazovanja „Stevan Hristić“ se podučava od samih početaka, od 1954. godine.


Nastavnica violine u Muzičkoj školi je Zorica Živković, poreklom iz Crne Gore, a živi u Novoj Pazovi, radi u našem gradu već 15-ak godina.

– Na četvrtoj godini studija sam već počela da radim u Bačkoj Palanci. Udata sam u Novoj Pazovi i putujem dva sata na posao, ali Bačku Palanku ne bih menjala ni za Beograd, ni za Zemun, ni za Rumu, koji su mi bliži prostorno.

Nije otkriveno koji je sam početak razvoja violine, žičani instrumenti se pominju na teritoriji Rusije jošu 3-4. veku. Posle su se razvijali, preneseni su na Arapsku teritoriju, tu su postojali instrumenti kao citre sa dugačkim vratovima, kasnije viola di gamba, odatle se definisala violina, violončelo koji su od Arapa stigle u Evropu.

– Prvi pisani trag potiče iz Rusije 7. veka i radi se o preteči kontrabasa. Moj profesor tvrdi da sa ovih prostora su preteča gudačkih instrumenata gusle. Violina se standardizovala negde u 16. veku, dobila današnju formu i kasnije se samo usavršavala. Tu su prednjačili italijanski majstori Amati, Stradivari, Gvarneri koji su napravili neku fantastičnu kombinaciju, koji ni do današnjih dana nije otkrivena, najbliže su se približili Japanci, ali stari majstori su ostali nedostižni.

– Smatra se da je tajna u drvetu, čak su stari majstori stizali i do Bosne u potrazi za materijalom. Violina ne može biti u jednom komadu i od jedne vrste drveta, ona traži različite vrste, bukovo, hrastovo. Violina jedan je od najzahtevnijih instrumenata, pored klavira, za sviranje.

[wonderplugin_slider id=10]

 

– U našoj školi izučavanje violine traje šest godina, a poželjan je i još po koji pripremni razred. Posle upoznavanja isntrumenta, insistiram na intoniranju pesmice koju treba da nauče, jer učenik ako ne zna kako ona zvuči, neće znati ni da je odsvira. To se zove razvijanje unutrašnjeg sluha, što je za violinistu aposlutno neophodno. Kada osvestite taj muzički sluh vi već imate odličnu početnu osnovu, dalje je sve nadogradnja. Pored toga tražim da se puno sluša muzika, a đaci koji su na neki način povezani sa njom, mnogo bolje se snalaze na instrumentu nego oni, koji ga prvi put uzimaju u ruke.

– Mora se puno vežbati, čak i do pet sati dnevno u višim razredima, da bismo bili konkurentni Japancima i Kinezima koji su „mašine“ za sviranje. Učenicima se ne kaže da su talentovani, već da su vredni. Dosta mojih učenika je upisalo srednju muzičku školu, a oni su mahom upisali i akademiju. Juraj Suđi iz Selenče, sad na akademiji u Slovačkoj, osvajao je uglavnm prve nagrade na takmičenjima i verovatno je moj najuspešniji đak.

– Spomenula bih još i Filipa Bigića, Dunju Miloradov, Svetlanu Nestorović koji su se istakli, mada ima i drugih koji su bili veoma dobri na takmičenjima.

Melisa Vladisavljević, III razred violine:

– U osnovnoj školi sam 6. razred. Violina mi se svidela dok sam još bila mala, mamina prijateljica mi je pričala da violina ima dušu i htela sam da „upadnem“ baš na taj instrument. Sa nastavnicom sam veoma zadovoljna, puno sam toga naučila od nje. Učestvovala sam na Javnim časovima u školi, na koncertima koje je ona organizovala, a u poslednje vreme sam i član mešovitog orkestra. Rad u orkestru je interesantan i volim sve instrumente koji u njemu učestvuju, a mom mlađem bratu sam se svidela ja, kontrabas i gitara. Dosta mi je teško da uskladim sva tri svoja zanimanja, obe škole i druženje sa drugaricama, ali uspevam. Čak stižem i da odem u Novi Sad organizovano, da pogledamo operu „Rigoleto“ SNP-u.

Prisustvovali smo početku časa i videli nasmejana lica i lakoću sviranja mlade Melise, što je nastavnica Zorica budno pratila i na licu joj se pojavilo zadoljstvo umećem svoje učenice.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here