Nemanja Gaćinović iz Čelareva živi i radi u Kini poslednje tri godine. Kaže da ga je Daleki istok oduvek privlačio svojom mističnošću, a za BAP VESTI otkriva zbog čega je život u Kini bolji nego u Srbiji.
Nemanja je diplomirani Profesor engleskog jezika i književnosti (prevodilački smer), Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije na osnovu prevodilačkog rada (br. 179). Preveo je tri romana: „Muzika mog života“, „Poslednji randevu“ i „Hrana za dušu ljubitelja pasa“. Knjige se nalaze u Narodnoj biblioteci u Beogradu čime je, kako kaže, ispunio svoj prevodilački san. Pored knjiga prevodio je i razne EU projekte i akte.
„U Kinu sam otišao krajem 2017. Veliku zahvalnost za svu pomoć oko posla i uopšte snalaženja u Kini dugujem Predragu Nikiću Nikiju, profesoru srpskog jezika i književnosti koji je pomogao mnogima do sada i kojem se može verovati. Najpre sam živeo u Šangaju, a početkom 2019. sam prešao u Peking“, počinje svoju priču Nemanja.
Daleki istok ga je oduvek privlačio svojom mističnošću počev od istorijskih spomenika od kojih je, kako kaže, većinu obišao, zadivljujuće arhitekture pa do nacionalne kuhinje stare nekoliko hiljada godina u koju se zaljubio. Kina je za Nemanju iz Čelareva samim tim bila logičan izbor.
„U Kini je život bolji zbog činjenice da uz odgovoran i požrtvovan rad možete više da zaradite. Što se tiče samog poređenja života kod nas i njih on je manje-više isti uz kulturne različitosti na koje se vremenom naviknete“, kaže naš sagovornik.
Školstvo, zdravstvo, obrazovanje i posao su u suštini jako slični u Srbiji i Kini. Čovek se posle određenog vremena navikne na nešto drugačiji pristup u ovim oblastima.
Na pitanje da li bi se ikad vratio u Srbiju Nemanja kaže: „Nikad ne reci nikad. Niko ne zna kuda će ga život odvesti. Trenutno sam u Kini, a šta nam život nosi, to niko ne može da predvidi“.
Naš sagovornik smatra da će i Kina i Srbija da napreduju ali teško će bilo ko moći da parira kineskom ekonomskom džinu u, pre svega, tehnološkom razvoju, počev od aplikacija poput
WeChat-a koji već ima više od milijardu korisnika, pa do infrastrukture u smislu izgradnje bolnice za samo nedelju dana.
