Nije slučajno što lekari, ali i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić insistiraju i uvode mere koje će doprineti disciplini građana u borbi protiv pandemije izazvane korona virusom.
Ova bolest ugrozila je čovečanstvo, a stariji su naročito podložni razboljevanju. Niko još jasno ne može da kaže kakve će posledice biti po ljudski rod, ali je jasno da se moraju slušati saveti lekara i naređenja vlasti.
Šta će biti i koliko će ovo stanje potrajati malo ko zna, ali se zna da je u prošlim vekovima na ovim prostorima bilo raznih boleština koje su znale da usmrte mnogo ljudi. Zapisano je da u prvoj polovini 18. veka ima malo podataka o zdravstvu, odnosno zdravstvenom stanju naroda u tadašnjoj Palanci.
[wonderplugin_slider id=181]
Spominje se samo velika epidemija kuge u vreme Rakocijevog ustanka 1708. godine. Kuga se pojavila i 1729. godine, a ova opaka bolest napravila je pravu pustuš po selima. U vreme austrougarskog rata sa Turskom(1737.-1739.) tokom 1738. godine ponovo je u ovim krajevima zavladala kuga.
U dokumentima se vidi da je u okolini Bača, Futoga i Bukina stradalo više ljudi nego u Palanci. U jednom od dokumenata se vidi da je Bačka županija kupovala lekove u u apoteci Johana Paulija u Palanci, a račun datira iz 1739. godine.
Kuga je ovde zapretila i 1762-63. godine, a Palanka se tada odbranila “sanitarnim kordonom”. Svojevremeno, odnosno 1775. godine, sužupanijski fizik Gregori i županiski hirurg Tišler posetili Palanku i u svom izveštaju, pored ostalog, konstatovali da je “u Palanci zdravstveno stanje stanovništva dobro”.
Interesantno je da su u vreme tursko-austrijskog rata 1788-1791. godine ranjenici smeštani u privatne kuće u kojima su boravili zajedno sa ukućanima. Posle nekoliko meseci podignuto je 30-tak kuća za smeštaj bolesnika. Zanimljivo je da su ove kuće građene dalje od tadašnjeg naselja Palanka. Iz crteža se vidi da je njihova lokacija bila oko zgrade sadašnje robne kuće, jer je naselje bilo bliže Dunavu.
Razlog je bila epidemija groznice i dizenterije. Ove bolesti su tada desetkovale vojne jedinice, pa je i među stanovništvom bilo na desetine umrlih.
Epidemija “sremsko-iriške” kuge zahvatila je Bačku 1795-96. godine, ali je Palanka ponovo zahvaljujući sanitarnom kordonu odolela opakoj bolesti. I kolera je harala Vojvodinom 1831. godine. Tada su lekari u Palanci Ištvan Imer i Peter Dajč postavili, opet sanitarni kordon. Kao lekari su se pročuli u Bačkoj, jer kolera nije zahvatila Palanku.
U prvoj polovini 19. veka Palanka je dobila prvu civilnu bolnicu, a epidemija kolere zahvatila je Vojvodinu 1873. godine, delom i Novu Palanku.
Zahvaljujući bolnici “Sveta Jelisaveta” kolera nije zahvatila Staru i Nemačku Palanku U deceniji pred Prvi svetski rat zdravstvene prilike u Palanci kao i celoj Vojvodini bile su loše. Počela je da hara tuberkoloza sa kojom će se medicinari ovde boriti do 70-ih godina prošlog veka. Poseban problem zdravstva bila je velika smrtnost odojčadi i male dece.
U crkvenim dokumentima vidi se da je tek rođeno dete kršteno istog dana da ne umre nekršteno. Zahvaljujući tadašnjim lekarima u Palanci je smrtnost od tuberkoloze bila manja nego u drugim delovima Vojvodine.
[wonderplugin_slider id=154]
Dolaskom u Palanku doktora Borislava Uvalića 1906. godine varoš dobija antituberkolozni dispanzer. U dispanzer 1949. godine dolazi dr Zaviša Zavišić. Borba sa tuberkolozom bila je žestoka, godišnja smrtnost je pala, ali je još godišnje umiralo 200 ljudi. Za dve decenije tuberkoloza je pobeđena.
Verujem da će neko, uskoro, pisati da je pobeđena i pandemija korone, a do tada treba slušati i poštovati lekare i nadležne vlasti, jer i istorija ovog kraja pokazuje da su i u vremenu kada nije bilo masovnih sredstava komunikacija ni mogućnosti snabdevanja hranom i lekovima ljudi pobedili opasne boleštine, pa i sanitarnim kordonima.
