Bačka Palanka, a naspram, na primer, Novog Sada, Beograda i velikih svetskih gradova, jeste mala varoš, ali zato, kao i druga, čak i manja mesta, ima svoje, pa i nacionalne velikane.
Naravno, nije uslov da bi ste bili svetski velikan u bilo kojoj oblasti života i stvaralaštva da ste rođeni i odrasli u svetskoj metropoli. Tamo se ode na školovanje i ostane, pa se tako i u ličkom Smiljanu i banatskom Idvoru diče svojim Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom koji su se dokazivali u Americi i belom svetu.
Nema Bačka Palanka, barem se do sada nije otkrilo, naučnike takvog kalibra, ali ima one koji su se dokazivali na ovim prostorima Balkana, a Palančani (ni)malo znaju o njima. Prvi advokat, na primer, u ovoj varoši, a preminuo je krajem 19. veka, bio je Karl Mezei koji se smatra za tvorca moderne Palanke kao urbane sredine. Iz ove varoši je i svetski priznat slikar Franc Ajzenhut. U Novom Sadu je živeo, a i ovde je radio i Nikola Mirkov koji je studirao tehničke nauke u Beču i Budimpešti, opredelio se za vodoprivredu, nastavljajući ideju Jožefa Kiša, pa se smatra za idejnog tvorce sistema Dunav – Tisa – Dunav.
Doktor Andrija i njegov otac Aleksandar Dembic, prvi lekar u Staroj Palanci, ostavili su traga u pričama Palančana kada je reč o zdravstvu. Iz ove varoši je i Radivoj Uvalić, prvi profesor i prvi dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Za Rahelu Ferari se zna da je rođena Zemunka, ali je osnovnu školu ova nacionalna filmska diva završila baš u Bačkoj Palanci, a građansku u Novom Sadu. Njena jevrejska porodica Frajnd kolonizovala se krajem 18. veka u poznatu palanačku ulicu Kaloš. Ovde se dugo razmiljalo, još pre četvrt veka kada je početa izgradnja zgrade novog pozorišta, da mu se nadene ime po Raheli Ferari, ali zgrada još stoji prazna, pa nema ni imena.
Među istorijski važne ljude Bačke Palanke, između ostalih, spada i Radovan M. Zavišić, rođeni Somborac. Doktorirao je prava u Pečuju, a u Palanci je živeo i radio. Ostao je zapamćen kao profesor, ali i kao prevodilac koji je prvi na srpski jezik preveo Žil Vernov „Put oko sveta za 80 dana”. Preminuo je na pragu poslednje decenije prošlog veka, a kolege ga pamte po tome što je govorio nemački i francuski, usvršio latinski, naučio mađarski i italijnski, znao slovački i romski…
Primarijus fiziologije Zaviša M. Zavišić, studije medicine počeo je u Beogradu, a završio u Segedinu. Ceo radni vek proveo je u Palanci gde je svojevremeno bio direktor Dispanzera za TBC i direktor Doma zdravlja. Pre par godina preminuo je Palančanin Milan Pališaki, poznati arhitekta koji je živeo u Beogradu, bio profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti sa statusom istaknutog umetnika. Sa svojim projektima, postavkama izložbi obišao je ceo svet. Njegova vizija enterijera krasila je jugoslovenske paviljone na svetskim izložbama u Tokiju, Vankuveru i Sevilji. Puno dela projektovao je u Beogradu, po svetu, ali i u Bačkoj Palanci ostavio je uspomenu na sebe.
Milan V. Kurepa, doktor fizičke, upokojio se pre tačno dve decenije, a na njega podseća ovde njegova rodne kuća u samom centru varoši, popularnoj Uzanoj ulici koja nosi njegovo ime. Diplomirao je u Beogradu, a specijalizaciju iz oblasti interakcije atomskih čestica na univerzitetu u Liverpulu. Kao fizičar, svojevremeno, radio je u Institutu nuklearnih nauka u Vinči gde je 1985. godine izabran za naučnog savetnika. Bio je, zapisali su istoričari, rukovodilac Labaratorije za fiziku atomskih sudara. Na PMF u Beogradu bio je docent, vanredni i redovni profesor, dopisni član SANU, bio je prvi predsednik Udruženja profesora i istraživača Jugoslavije.
