Здравствена служба Бачке Паланке у прошлости није имала повољних услова за функционисање и рад. Велика епидемија куге у време Ракоцијевог устанка закачила је и Бачку 1708. године поморивши поприличан број људи, а такође и 1729. иста невоља задесила је овај крај.
Није познато да ли је куга захватила и Бачку Паланку, али се зна да се појавила у местима у близини Паланке: Бегеч, Футог, Сентиван (Деспотово), Парабуће (Ратково). Оно што је значајно, а везано за епидемију куге, јесте да се на основу једног рачуна од јуна месеца 1739. године види да је Бачка жупанија куповала лекове у апотеци Јоана Јозефа Паулија у Бачкој Паланци. Дакле, Паланка је већ тад имала апотеку која је прва у Војводини. Вероватно се радило о војној апотеци у саставу Подунавске војне границе и вероватно је престала са радом после рата 1745. године.
У време турско – аустријског рата од 1778. до 1791. године у Бачкој Паланци је оформљена Војна болница. Рањени и болесни су у почетку смештани у приватне куће, где су боравили заједно са укућанима, чак и у истим просторијама. После нешто више од годину дана подигнуто је тридесетак кућа за њихов смештај, сличним немачким колонистичким кућама, зидане од набоја и покривене трском. Последње вести о овој болници су од новембра 1791. године од када и потичу подаци о њеној локацији у општини Нова Паланка. Од оболелих војника болест се пренела на цивилно становништво, где је оболело више стотина људи.
Почетком 19. века, Бачка Паланка је начинила прве озбиљне кораке у здравству. Године 1805. од стране камералне управе постављен је први лекар др Паул Карло Колхамер, а 1810. отворена је апотека на углу данашње улице Браће Рибникара и ЈА, која се одржала све до краја Другог светског рата. Ова апотека је по једном извору отворена 1812, звала се Мариахилф, а први власник је био апотекар Еремсбергер. Касније, 1870. је прешла у власништво Карла Харликовића, а 1885. ју је купио Емерих Ходл, затим 1930. Вилхелм Бек.
Године 1873. за време епидемије колере, основана је друга апотека. Налазила се у главној улици (данас улица Краља Петра Првог), власник је био апотекар Цапе. Берта Хајниш постаје власница апотеке 1909. године, а затим Михајло Мија Пихлер који је водио ову апотеку све до краја Другог светског рата.
