Милан Курепа рођен је 1933. године у Бачкој Паланци где ја стекао основно и гимназијско образовање. Након студија на Природно-математичком факултету у Београду 1957. запослио се у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где је радио као асистент физичке лабораторије.
Магистрирао је 1963. године на Катедри за физику ПМФ у Београду, одбранивши тезу под насловом „Метода апсолутне калибрације енергије електрона за мерење критичких потенцијала“, ментор му је био проф. др Александар Милојевић.
На истом факултету 1963. године одбранио је докторску дисертацију „Тотални пресеци за интеракцију спорних електрона са неким атомима и молекулима“, ментори су му били поменути професор Милојевић и професор из Ливерпула др Ј. Д. Крагс. У звање доцента ПМФ на Катедри за физику изабран је 1964. године, на истом факултету 1971. године је постао ванредни, а десет година касније и редовни професор. Већ од 1962. године био је спољни сарадник Института за физику у Београду, где је 1985. године изабран за научног саветника. У Институту за физику био је један од организатора научноистраживачког рада и руководилац Лабораторије за физику атомских судара.
Био је члан је многих друштава у земљи и иностранству, међу којима и:
- Друштва физичара Србије,
- Друштва за вакуумску технику Србије и Југославије,
- Европског удружења физичара (Еуропеан Пхyсицал Социетy).
Добитник је:
- Октобарске награде града Београда за монографију „Физика и техника вакуума“, чији је коаутор др Бранка Чобић,
- Ордена рада са црвеном заставом. Члан је Научног друштва Србије од 1988. године, а од 1994. године је дописни члан САНУ.
Дописни члан Српске академије наука и уметности др Милан Курепа, физикохемичар, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду преминуо је 16. октобра 2000. у Београду.
