Četiri decenije od smrti Josipa Broza Tita

315

Na današnji dan navršava se ravno 40 godina od smrti predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita.


„Umro je drug Tito“, ova rečenica spikera Miodraga Zdravkovića i danas odzvanja u ušima mnogih građana.

Tog dana, 4. maja, cela Jugoslavija je stala, svih šest republika u šoku je dočekalo vest o smrti maršala.

Njegova sahrana ostala je dan koji se pamti, mnogi svetski zvaničnici prisustvovali su poslednjem ispraćaju Tita. Iz više od 120 zemalja sveta došli su predstavnici više od 200 partija, kako bi prisustvovali njegovoj sahrani. Televizijski prenos sahrane preuzele su televizijske stanice u više od 40 zemalja.

Čuveni Plavi voz, krenuo je 5. maja iz Ljubljane, kako bi obišao poslednji počasni krug i tako mu odao poštu. Voz je preko mnogih mesta, stigao u Beograd, gde ga je dočekala ogromna masa ljudi.

Tito je odlikovan sa 16 najviših Jugoslovenskih ordena, kao i 98 oredna koji su mu dodeljeni u preko 50 zemalja širom sveta. Neka od najvažnijij odlikovanja jesu Orden narodnog heroja, koji je dobio čak tri puta, Orden junaka socijalističkog rada, Orden Lenjina (SSSR).

Doživotni predsednik SFR Jugoslavije bio je nadomak dobijanja jednog od najvećih svetskih priznanja, Nobelove nagrade za mir, koja mu je izmakla za jedan glas.

Josip Broz Tito bio je lider Komunističke partije Jugoslavije od 1937. do 1980. godine, a 1953. godine postao je i doživotni predsednik Socijalističke federativne republike Jugoslavije, što je i ostao do svoje smrti 1980. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, Tito je bio vođa Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije.

Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, uz Nehrua, Nasera, i Sukarna. Bio je počasni član svih akademija u Jugoslaviji i mnogih u inostranstvu.

Nehruovu nagradu (Indija) dobio je 1973. za međunarodno razumevanje. Titovi govori, članci i ostali politički i teorijski radovi objavljeni su u više izdanja u SFRJ i u inostranstvu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here