Neštin i Vizić zbog pandemije odsečeni od opštine, meštani bili u karantinu

1177

Blizu hiljadu meštana sela Neštin i Vizić, na padinama Fruške gore, uz samu hrvatsku granicu, skoro dva meseca odsečeno je od opštine kojoj pripadaju, u kojoj rade, gde odlaze kod lekara.


Od zatvaranja granica njihova najbliža veza sa Bačkom Palankom postala je nedostupna, pa putovanje od svega desetak kilometara udaljenih radnih mesta traje i do sat i po vremena. Do posla i nazad uz tri prevozna sredstva.

Automobilom do jedne obale, pa čamcem preko Dunava do druge, gde parkirano čeka još jedno vozilo. Ovo je svakodnevica Bobana Ramljaka iz Neština već skoro dva meseca.

„Koliko je to zakomplikovalo život? Jako puno. Svaka čast mojim kolegama koji me pokrivaju, jer kasnim skoro svaki dan. Ali to će trajati ovako, čini mi se još dugo. Tako da se moram navikavati na ovaj način prevoza“, objašnjava Ramljak.

Epidemija koronavirusa dodatno je zakomplikovala ionako složenu svakodnevicu meštana Neština i Vizića, sela koja su geografski u Sremu, ali im je administrativno sedište, pa ujedno i radno mesto većine stanovnika, sa druge strane Dunava, u Bačkoj Palanci. A najbliži most sa druge strane granice, u Hrvatskoj.

 

Njihov najveći problem bio je pasoš koji menjaju otprilike jednom godišnje zbog čestih prelazaka granice. Sada – to što ne mogu da ga koriste.

„Samim tim zatvaranjem granice, mogućnost prelazaka je ovako preko Dunava, ili okolo preko Novog Sada, tako da sam rešio… Malo je ujutro hladno preko Dunava. Jedan auto s ove strane, jedan auto s one strane, ali uspevam“, kaže Boban.

Njihov prelaz prvi put je zatvoren 12. marta. Dan kasnije, Vlada Srbije je na molbu lokalne samouprave rešila da ga zbog specifične situacije ponovo otvori, ali su već par dana kasnije svi prelasci granica obustavljeni.

Vlada Srbije odlučila je da granice sa Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom otvori 1. juna. Hrvatska, kao članica EU, nije na tom spisku pa za meštane Neština i Vizića, ovaj put ostaje zatvoren.

Više od stotinu njih moralo je u 28-dnevnu izolaciju, jer su posle proglašenja vanrednog stanja, na putu do Bačke Palanke i nazad, tri kilometra zašli u Hrvatsku.

„Moji sinovi rade i snaja u Bačkoj Palanci. Oni su bili u samoizolaciji. Prešli su granicu sa Hrvatskom i u samoizolaciji su bili. a sada putuju na skelu, plaćaju skelu 300 dinara tamo, 300 dinara nazad, plus gorivo. I ne znam kako će im se isplatiti to“, kaže Danica Stanimirović iz Vizića.

Skela je, pored prelaska Dunava čamcem i vožnje od stotinak kilometara do Bačke Palanke preko Novog Sada, gde je najbliži most, jedino preostalo rešenje.

„Ti ljudi su zaboravljeni. Moglo bi se to rešiti nekako. Jel bude gužva kod vas? Pa da. Krenemo malo ranije. Inače radimo od šest, ali krenemo ranije malo zbog njih“, priča skeledžija Živko Džabarski.

Epidemiju su u ova dva sela prošli bez ijednog zaraženog i, nenadano, u strogom karantinu. Za razliku od epidemije, karantinu se još ne nazire kraj.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here