Kada je radni staž manji od 15 godina: Nema penzije, ni vraćanja doprinosa

4368
Foto: RTV

Nijedan zakon u Srbiji ne propisuje da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, vraćaju.

Tako svaki radnik koji ima manje od 15 godina staža nema pravo da mu se vrati ni dinar od uplaćenih sredstava, a nema ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje, pišu „Novosti“.

Taj novac upotrebljen je, tvrde nadležni, za nešto drugo.

Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak ne mogu da ostvare popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček, a ne mogu da koriste ni pogodnosti da uz vaučere idu na odmor.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković objašnjava da novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Kako bi, tvrdi ona, ona inače mogla da isplaćaju „dobitnicima“, a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina.
Primera radi, navodi sagovornica beogradskog lista, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.
U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina. Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu„, kaže sagovornica „Novosti“.
Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.
To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina. Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju„, ističe Matković.
Matkovićeva naglašava da neka vrsta socijalne penzije koja se ne finansira iz doprinosa postoji i karakteristična je, na primer, za skandinavske zemlje i Australiju na primer. Dodeljuje se po osnovu prebivališta. Ona je takođe targetirana i dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here