Traže pomilovanje za Desanku: Omiljena pesnikinja izbačena iz školskog programa

494
Foto: pisac

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“.


To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima…

Na odluku je hitro reagovala i Zadužbina „Desanka Maksimović“, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović… U „utuku“ koji je Zavod uputio Zadužbini, objašnjeni su „razlozi“ za takav potez.

Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, „Tražim pomilovanje“, i zaključili da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“. Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi „na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka“.

 

– Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta – kaže, za „Novosti“, dr Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.

– Odgovor da je „Tražim pomilovanje“ vanvremensko i da je „odjek epohe srednjeg veka“ jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi:

– U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano – tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke „Tražim pomilovanje“ svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.

Univerzitetski profesor Aleksandar Jovanović, za Večernje novosti, kaže:

– Naravno da je Desanki Maksimović, posebno zbirci „Tražim pomilovanje“, mesto u gimnazijskom programu. Ovaj, slobodno rečeno, književnokanonski skandal je kao visoka temperatura koja je naglo buknula da nas upozori na razorno delovanje pandemijskog virusa u našem organizmu. I ako zaslugom Zadužbine „Desanka Maksimović“ ispravimo ovu nepravdu, ostaju najbitnija pitanja o proceduri donošenja nastavnih programa, neuključivanju najznačajnijih obrazovnih instutucija u njihovo donošenje, nedovoljno usredsređenom Nacionalnom prosvetnom savetu, prevelikom uticaju obrazovnih činovnika, izuzetno značajnom nacionalnom radu na brzinu, što je nedopustivo. Posledica su više nego pogubne: komadanje književnog kanona (Desanka Maksimović i Vladan Desnica su samo najočigledniji primeri) čime se gubi ne samo njegov umetnički već, isto tako, obrazovni i patriotski značaj, zatim, unošenje (pod izgovorom modernizacije programa) pisaca koji ne mogu da privuku mlade ljude književnosti.


Pogledaj: Deca su izgubila poverenje u učitelje


Mošo Odalović, laureat nagrade sa imenom velike pesnikinje, podseća kako je Desanka bez izuzetka ustajala u odbranu drugih, i prepričava davni incident u Udruženju književnika:

– Tanasija Mladenovića, ljudinu i ratnog komesara, hteli su neki da izbace iz partije. Desanka je odmah ustala i rekla: „Ne može to tako, njemu su se mladi na vernost zaklinjali, a vi ćete tako sutra i meni reći ‘Tamo se, Desanka!'“ I evo, došlo je to sutra, u časima opšteg beščašća dođe i taj čas da neko kaže „Tamo se malo, nižerazredna Desanko!“

Zbirka svoga vremena

Priređivač kritičkog izdanja zbirke „Tražim pomilovanje“ i dugogodišnji upravnik Zadužbine dr Staniša Tutnjević ističe da „ako je iko pesnik svoga vremena – onda je to Desanka“, te da je „svevremenost“ preporuka, pre nego smetnja, za ulazak u školski program:

– Ne mogu da prihvatim da se ova zbirka „ne uklapa u poetičke okvire epohe“ niti uviđam kako bi mogla biti „odjek književne epohe srednjeg veka“, jer je ona prvenstveno zbirka svoga vremena.

U obaveznoj lektiri nema više „Proljeća Ivana Galeba“

Roman Vladana Desnice „Proljeća Ivana Galeba“ umesto dosadašnje obavezne, postao je izborna lektira za četvrti razred gimnazije. Povodom toga, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović uputio nam je obrazloženje radne grupe koja je pisala predlog programa nastave.

– Smatrali smo da je rano da sva dela koja se obrađuju svrstamo u izborni deo i odlučili smo da određeni minimum, najveća dela srpske književnosti druge polovine 20. veka i svega nekoliko dela svetske pretpostavimo kao obavezan deo. Ovakva podela nipošto ne znači da dela koja su preopručena u tzv. izbornom delu imaju manju vrednost, manju važnost ili da se na bilo koji način marginalizuju. (Lj. B.)

 

Ljubomir Simović: VREME RIJALITIJA

KAD vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića.

Milosav Tešić: UNIVERZALNE TEME

Svakome ko ume da čita poeziju, jasno je da je „Tražim pomilovanje“ i te kako savremena poezija, a svako izuzimanje iz lektire ili jednostrano tumačenje tako sveobuhvatnog dela moglo bi se tumačiti kao pokušaj gušenja srpskog nacionalnog identiteta. „Tražim pomilovanje“ sasvim sigurno je među najboljim pesničkim ostvarenjima ispevanim na srpskom jeziku. Teme koje se ovim stihovima opevaju su i moderne i univerzalne, samo što su primenjene na istoriju jednog naroda, i iskazane jezikom tog naroda.

Vojislav Karanović: VIŠE NjENE POEZIJE

Solidarisao sam se sa mišljenjem i akcijom UO Zadužbine „Desanka Maksimović“. Nesporno da bi Desankine poezije trebalo da bude što više, u svim školskim programima, a obrazloženje koje ovu zbirku locira u program nižih razreda, kao „odjek književne epohe srednjeg veka“, naprosto nije na mestu. „Tražim pomilovanje“ je univerzalno delo, ispevano savremenim, a ne srednjovekovnim jezikom, a i inače mislim da mladi izuzetno dobro reaguju na njene stihove ne samo o ljubavi, već i o temama poput smrti, prolaznosti…

Matija Bećković: NEČUVENA VEST

Jednom prilikom, putovao sam sa Desankom na Vukov sabor i bio svedok toga koliko su joj ljudi aplaudirali i otpozdravljali. U jednom trenutku, sagnula se prema meni i šapnula mi: „Hoćemo li propasti?“ – nisam ni slutio da ću se toga setiti kada sam čuo nečuvenu vest da su izbacili iz školskog programa, i to ništa manje nego „Tražim pomilovanje“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here