Gimnazija „20. oktobar” osnovana je početkom 1945. godine i sa kraćim prekidima radi do danas, a najstarija je škola u ovoj opštini, ali i ovom delu priobalja Dunava. Starija je, ne samo od drugih srednjih već i od tri osnovne škole u Palanci i sedam seoskih.
Pod istim krovom, skoro 35 godina, i danas se nalazi Gimnazija sa 400 i Ekonomska škola sa oko 600 učenika, a od zgrade Tehničke škole „9. maj” deli ih nedavno kapitalno renovirana zgrada nekadašnje Građanske škole (iz 1901. godine), a sada Gradskog muzeja.
Ovaj šor se i naziva Đačka ulica, ili Trg. Procenjuje se, jer do zvaničnih podataka je teško doći, da je ovu Gimnaziju do sada završilo preko 4.000 učenika, a skoro po pravilu svake godine ovde se upisuje četvrtina učenika iz okolnih sela, ali i susednih opština. Nekada je za potrebe, posebno učenika putnika, postojao internat.
[rev_slider alias=“webmarketing“][/rev_slider]
– U prvi razred ove školske godine upisano je 107 učenika, formirano je tri odeljenja sa po 30 učenika, a u četvrtom je njih 17 – kaže za „Dnevnik” direktorica Tamara Antić. – Gimnazija broji 400 učenika u 16 odeljenja, opšteg smera, a radi 47 nastavnika, odnosno nastavno vaspitnog osoblja. Interesantno je da samo njih 15 ispunjava pun fond časova, a ostali, pored Gimnazije, rade još u po dve, pa i tri škole. Novo je da je došlo do svojevrsne reforme, jer su uvedeni novi izborni predmeti. Učenici su anketirani, odnosno ponuđena su im četiri predmeta od kojih treba da izaberu dva. Prva ponuda bila je – jezici, mediji, kultura, druga – umetnost i dizajn, treća – zdravlje i sport, a četvrta primenjene nauke. Učenici su se najviše opredelili za prvu i treću ponudu, ali će se predavati svi predmeti. To je dobro, ali znači i dva časa nedeljno više.
– Ovaj projekat mora da se realizuje do kraja školske godine, a treba rešiti, na primer, neka tehnička pitanja. Jedno nameće ponovo ideju da se razmisli o formiranju đačkog internata zbog učenika putnika iz sela i susednih opština. Mesečno sa ekonomskom školom menjamo smene (pre – po podne). Dužinu školskog dana moramo prilagoditi i autobuskim polascima ka selima, ali to će se rešavati u hodu- rekla je Tamara Antić.
Pokazala je brošuru „Nekad i Sad” koja je štampana 2015. godine povodom sedamdeset godina Gimnazije u Bačkoj Palanci, a u ovdašnjem Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke „Veljko Petrović“ došli smo do Spomenice „Gimnazija u Bačkoj Palanci 1945-1978”. Direktorica smatra da za jubilej 75 godina rada treba razmisliti o pripremi prikladne monogafije što je velik i ozbiljan posao, ali…
Upućeniji tvrde da ima dosta toga što treba pronaći, zapisati i pojasniti kao što je, na primer, i spomen ploča koja je na ulični zid Gimnazije postavljena juna 2012. godine. Na ploči su imena Aleksandra M. Popova, Borisa I. Stratinskog, Petra S. Haratinoviča, Jakova Vetrova, Josifa Parnickog i Borisa N. Smirnova. Ispod imena, relativno šturo pojašnjenje, šire verovatno nije ni moglo. Kaže se: „Ruskim pedagozima koji su posle dramatičnog oktobra 1917. godine u Rusiji našli utočište u našem mestu i u njemu ostavili neizbrisiva trag ruske kulturne i prosvetne delatnosti”.
Nekad i sad
Pre skoro 75 godina Gimnazija je počela da radi u osam učionica, imala je zbornicu, dve kancelarije i fiskulturnu salu. To je bila jedina sportska sala u gradu sa solidnom opremom, a biblioteka je imala skromni fond od 285 knjiga. Bilo je to u zgradi Građanske škole, a Gimnazija školske 1963-4. godine dobija vlastitu, novu, sadašnju zgradu. Donacijom Vlade Republike Slovačke deo zgrade je rekonstruisan 2008. godine.
[rev_slider alias=“lotus_centar“][/rev_slider]
Zgrada gimnazije i Ekonomske škole ima 23 učionice, kabinete za fiziku, hemiju, biologiju, muzičku kulturu, tri kabineta za informatiku, prostranu salu za fizičko vaspitanje (od 1970. godine), svečanu „plavu” salu amfiteatarskog tipa sa 70 sedišta i funkcijom multimedijalne učionice. Biblioteka funkcioniše i kao čitaonica sa 30 mesta. Opremljena je računarima sa stalnom internet vezom koju koriste učenici i nastavnici. Biblioteka poseduje oko 6.000 publikacija, a postoji i knjižni fond na slovačkom, ruskom, nemačkom i engelskom jeziku. Engleska biblioteka proistekla je iz višegodišnje saradnje sa jednom školom u Kanadi.
Inicijator postavljanja ove ploče, kažu nam u Gimnaziji, bio je dr Nebojša Kuzmanović, a za očekivati je da će znatiželjnim Palančanima koji i danas zastanu i pročitaju sadržaj poruke sa zida, uskoro biti dostupna šira priča o ruskim pedagozima koji su verovatno radili i u Građanskoj školi, po prirodi stvari, preteči ovdašnje Gimnazije.
U prvoj Spomenici o Gimnaziji, povodom jubileja 35 godina rada, tekstove su pisali profesor Radule Radović, Đuro Kralj i Nedeljko Klarić, a uvodni stih napisao je Velja Subotić – „A praznika lepšeg ne znam od susreta”. Prigodno štivo povodom sedam decenija rada potpisale su profesorka Dušanka Miškov i Bojana Parabucki, saradnici su bili Nada Jatić i Stevan Jurić, a urednik Tamara Antić.
Ova škola, a za nju upućeni ističu da je imala veliku ulogu za ovu sredinu u privrednom i kulturnom razvoju, kažu istorijske činjenice, osnovana je 17. januara 1945. godine Odlukom Vojne uprave za Banat, Bačku i Baranju kao nepotpuna mešovita gimnazija, a zvaničan naziv bio je – „Državna realna gimnazija Bačka Palanka”. Na početku najveći problem bili su kadrovi. U gimnaziji od 1947-52. godine radi i kurs za opšte obrazovanje oficira Jugoslovenske armije, 1951-52. godine kurs za obrazovanje partijskih kadrova i 1954. godine tečaj za decu palih boraca i žrtava fašizma.
Da bi se danas razumeo sistem školovanja u onom vremenu treba reći da je osnovna škola tada bila četvorogodišnja, a gimnazija osmorazredna s tim što se gimnazijsko školovanje delilo u dve faze. Po završetku četvrtog razreda gimnazije polagao se niži tečajni ispit, ili mala matura. Takve gimnazije mogle su postojati kao posebne škole i zvale su se „nepotpune gimnazije“. Posle osmog razreda gimnazije polagao se viši tečajni ispit ili velika matura. Ako je gimnazija imala svih osam razreda zvala se „potpuna gimnazija“.
Školske 1948-9. godine palanačka Gimnazija upisuje peti razred i 1949. godine dobija naziv „Potpuna mešovita gimnazija”, a prvi maturanti završili su školovanje 1952. godine. Od 1953. godine ima naziv „Viša mešovita gimnazija” i s tim nazivom radi sve do ukidanja 1959. godine. Treba reći da se od školske 1952-3. godine formiraju osmogodišnje osnovne škole, a u gimnazijama su se ukidali niži razredi, pa su tako gimnazije postale četvorogodišnje.
Pogledaj: Kako je izgledalo podizati decu nekad?
Ponovo se otvara školske 1962-3. godine, ali sada sa novim nazivom „Gimnazija 20. oktobar”. Tu nije kraj transformacijama ove škola, jer školske 1977-8. godine prestaje da postoji Gimnazija u Bačkoj Palanci, a u Palanci Centar za srednje usmereno obrazovanje radnika u društvenim delatnostim „20. oktobar”. Potom je i to promenjeno i gimnazija je postala gimnaziju kakvu danas poznajemo.
