У Сомбору, у згради Скупштине општине, некадашњој Жупанији, налази се највеће уље на платну и то не само у Србији, него и на просторима некадашње Југославије.
Слика се зове „Битка код Сенте“, широка је 7 метара, а висока 4 метра. Ако се рачуна и површина позлаћеног рама, који је, такодје, уметничко дело, онда та слика има 40м2!
Слика је дело сликара Франца (Ференца) Ајзенхута рођеног у Бачкој Паланци и поручена је за Миленијумску изложбу, која је 1896. године организована у Пешти, поводом прославе хиљадугодишњице доласка Мађара у Панонску низију. Међутим, „Битка код Сенте“ није била завршена тада, него 2 године касније.
ВИДИ: Познати грађани општине Бачка Паланка – Франц Ајзенхут
Сомбор је у то време био слободан и краљевски град, административни центар тадашње Бачко – бодрошке жупаније, која је захватала целу данашњу Бачку, део Мађарске (град Бају) и Нови Сад, и ту годишњицу обележио је овим монументалним делом. Слика је урамљена у Минхену, а онда је бродом превезена на 25 километара од Сомбора. Али, тако велика слика није могла да прође кроз врата Жупаније, па је зид морао бити просечен до таванице. Тако је слика унета у ову зграду и сада се налази у великој сали.
Зашто „Битка код Сенте“ у Сомбору?
Битка код Сенте се одиграла 11. септембра 1697. године и означила је крај такозваних бечких ратова. У сукобу аустријске и турске војске Османлије су претрпели катастрофалан пораз и никад се више нису вратили у те крајеве. У саставу аустријске војске, коју је предводио принц Еуген Савојски, биле су још и угарске и српске снаге, међу којима и одред од 500 Сомбораца.
Стручњаци се слажу у оцени да је највећи домет слике њено композиционо решење. Читаву доњу десну четвртину платна заузимају четири аустријска војника у природној величини, док је пети мало увучен у композицију. Окренути су нам леђима и имамо утисак да и ми ступамо у битку. Главна личност слике је Еуген Савојски на белом коња, као што и приличи победнику.
Најтамнији је централни део слике у којем је и црни коњ угарског грофа Палфија, чиме је истакнута трагика пораза Кисиг Џафер паше, кога аустријски војници приводе Савојском. На слици има још врло занимљивих детаља, а куризитет је да је у сликању те личности примењен феномен Мона Лизе, као и са леђима четворице војника, па било у којем делу сале да се налазите имате утисак да баш у вас гледа.
И рам слике „Битка код Сенте“ је уметничко дело. Израђен је у Немачкој, у дрвету са златном позлатом, а на њему су израдјене заставе две војске и оружја која су коришћена у бици. У врху рама је застава Бачко – бодрошке жупаније и приказ Светог Павла, заштитника жупаније, а нешто ниже, са леве стране, налази се глава змије, којом је симболички приказано да се том битком стало за врат турској сили.
За израду слике „Битка код Сенте“ Францу Ајзенхуту је исплаћено 12.000 форинти.
