Dobitnik godišnje nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za mladog naučnika i istraživača za 2016. godinu u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je Bačkopalančanin Aleksandar Tot, iz Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Nagradu „Dr Zoran Đinđić“ dobio je zahvaljujući čak 19 naučnih radova koje je objavio u medjunarodnim časopisima iz oblasti analitičke hemije. On je jedan od najmlađih dobitnika ove prestižne nagrade do sada.
Pogledaj: Bačkopalančanin Aleksandar Tot – najbolji mladi naučnik i istraživač
Upravo ovaj događaj je bio povod redakciji „Bačka Palanka Dešavanja“ da napravi intervju sa mladim naučnikom.
Aleksandar Tot je rođen 08.07.1989. godine u Bačkoj Palanci. Živi u Bačkoj Palanci u ulici Branka Ćopića u porodici sa ocem Stevicom, majkom Zoricom i mlađim bratom Ivanom. Pohađao je OŠ „Desanka Maksimović“, a potom Gimnaziju „20. oktobar“. Master studije je završio na PMF-u u Novom Sadu na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine – smer analiticka hemija. Trenutno je na četvrtoj godini doktorata na istom Departmanu, na katedri za analitičku hemiju, kod mentora prof. dr Vraneš.
Kada ste saznali da ste nominovani za nagradu „Dr Zoran Đinđić“?
– Konkurs za nagradu je objavljen sredinom novembra 2016. godine, i na predlog mog mentora, prof. dr Milana Vraneša, prosleđena je moja aplikacija, koju je prvo razmatralo naučno veće Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Po odluci veća za nagradu su kandidovani koleginica sa bilogije, koja je u zvanju docenta i moja malenkost.
Da li ste očekivali na početku ove godine da ćete baš vi poneti nagradu za mladog naučnika i istraživača u 2016. godini?
– Nisam. Početkom godine cilj mi je bio da se posvetim usavršavanju iz oblasti kompjuterske hemije, pa su sve misli bile usmerene ka tromesečnom boravku u Ljubljani, početkom ove godine. Jednostavno nagrada je došla spontano, kao plod rada. Iskreno, tek nakon odluke da ću biti jedan od kandidata, shvatio sam da u ovoj godini imam objavljenih 8 naučnih radova u prestižnim međunarodnim časopisima, i da postoje realne šanse da budem među laureatima.
Kakve su vaše impresije sa dodele nagrada?
– Iskreno, jedan od najbitnijih dana u mom životu. Veliko mi je zadovoljstvo da sam poneo ovu nagradu, znajući ko su prethodni laureati. Što se same dodele tiče, bio sam u šoku kad sam morao da izađem na binu i održim govor. Bio sam kao u transu, tako da je na kraju sve dobro ispalo, jer sam uspeo da progovorim. Iskreno, nikad u životu nisam imao toliku tremu, a to mogu još dodatno pripisati mojoj averziji ka eksponiranju (ako smem da iskoristim tako tešku reč, kao što je averzija). Svi moji poznanici znaju, da nikako nisam osoba koja voli da bude u centru pažnje, ali to veče sam morao nekako da se izborim sa tim. Moram priznati da je dodela bila jako dobro organizovana sa odličnim programom koji je podrazumevao izvođenje Listove „Mađarske rapsodije“. U svakom slučaju, čitava organizacija je bila savršena, tako da imam samo reči hvale i lepe impresije sa dodele nagrade „Dr Zoran Đinđić” i veliku čast da sam bio deo tako lepog događaja.
Gde ste do sada objavljivali naučne radove?
– Do sada sam objavljivao radove u vrhunskim međunarodnim časopisima, kategorije M21 (to bi značilo da časopis spada u prvih 30% časopisa iz te oblasti) i kategorije M22 (u prvih 50% iz svoje oblasti). Većinom su časopisi iz oblasti fizičke hemije, termodinamike, jonskih tečnosti i zelene hemije, između ostalih najrenomiraniji su: Physical Chemistry Chemical Physics, Journal of Chemical Thermodynamics, RSC Advance, Journal of Molecular Liquids…
Aleksandar sa kolegama na Konferenciji mladih hemičara Srbije
Od kada ste osetili sklonost prema prirodnim naukama?
– Zvučaće kao kliše, ali prema prirodnim nauka sam sklonost osetio početkom osnovne škole. Prilikom upisa u prvi razred osnovne škole nisam znao ni da čitam ni da pišem, ali mi je računanje išlo veoma dobro, zahvaljujući mojim roditeljima koji su mi postavljali različite mozgalice logičke prirode i igrali sa mnom i bratom različite društevne igre. Zanimljivo je da nikada nisam naučio kako da koristim računaljku, iako je učiteljica insistirala da se na časovima matematike koristi. Služila mi je više kao ukras na stolu. Tako da je prva sklonost iskazana ka matematici, dok sam se sa fizičko-hemijskim problemima (kojima se trenutno i bavim) susreo prvi put čitajući knjigu „Zlatna iskra“ koju sam našao među očevim stvarima. To je bilo negde u drugom-trećem razredu osnovne škole. Knjiga je opisivala velika otkrića iz oblasti fizike i hemije na interesantne načine (tipa otkriće gromobrana, elektriciteta, magnetizma, itd).
Da li je neko od prosvetnih radnika u vašem školovanju doprineo da se posvetite nauci?
Nije niko konkretno doprineo mom opredeljenju da se bavim hemijom. Ali, mogu da se zahvalim profesoru Nenadu Jatiću za inspiraciju i podsticanje kreativnosti i podršci da budem ono što jesam tokom srednje škole, kao i tadašnjoj razrednoj starešini, profesorici Zori Karanović, koja je doprinela razvoju rada i discipiline kod mene (nije uzalud profesorica nemačkog jezika), što mi je mnogo pomoglo tokom studija.
Na Festivalu nauke (manifestacija u kojoj se promoviše nauka mlađim uzrastima)
Da li ste sklonost prema nauci nasledili od majke ili oca?
– Smatram da su oba roditelja veoma zaslužna za moj naučni razvoj, pošto su meni i bratu posvetili mnogo pažnje dok smo bili deca. Provodili mnogo vremena sa nama učivši nas različitim društvenim igrama (poput šaha, domina, monopola, rizika, različitih kartaških igara) koje su od nas tražile matematičke i logičke operacije, koje su kasnije bile presudne za moje opredeljenje.
Da li imate hobi?
– Trenutno moj najznačajniji hobi jeste igranje šaha. U decembru 2015. godine sa nekoliko drugara i prof. Jatićem osnovali smo šah-klub “Gimnazijalac”, čiji sam ponosni član. I moram da istaknem da smo najmlađi šah-klub u Srbiji po proseku godina, pri čemu sam ja u klubu jedan od najstarijih članova. Prošle sezone smo i debitovali u ligaškom takmičenju u Međuopštinskoj ligi Vrbas, i završili na drugom mestu iza ŠK Bač, koji su nam naneli i jedini poraz. Sada se polako spremamo za novu sezonu koja počinje u maju, pa se nadamo još boljim rezultatima.
Brzopotezni turnir u Bačkoj Palanci – prva tabla: Tot Aleksandar – Mladenović
Da li ste zaposleni?
– Da, zaposlen sam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kao istraživač-pripravnik.
Da li ste zadovoljni sadašnjim poslom?
– U suštini jesam. Bavljenje naukom zahteva mnogo odricanja, mnogo dana i noći, praznika i vikenda provedenih na poslu, nad knjigom, naučnim radovima u cilju rešavanja problema koji se javljaju. A, problemi se uvek javljaju, pogotovo u eksperimentalnim naukama. Ali ono što je najbitnije, posao mi nije nikako monoton, što veoma prija, jer mi nijedan dan nije isti. Svaki put se susrećem sa novim izazovima i to me održava da bude tu gde jesam i tera me da radim. Pored nauke i eksperimenata koje svakodnevno radim, značajan deo obuhvata i držanje vežbi studentima na nekoliko predmeta (dva obavezna i 4 izborna predmeta na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine). Moram da priznam da mi to predstavlja zadovoljstvo jer je to prilika da nekome prenesem moje skromno znanje. Tako da, kad dodjem kući, legnem i samo razmislim o danu iza mene. Mogu reći da sam zadovoljan, jer vidim da sam nešto uradio, da dan nisam protraćio. A to je po mom skromnom mišljenju, najbitnije. Tako da, jesam, zadovoljan sam svojim poslom.
Na manifestaciji „Hemijski vikend“- promocija srednjoškolcima PMF-a u Novom Sadu
Gde vidite sebe po pitanju lične profesionalne karijere?
– Iskreno još uvek ne razmišljam toliko unapred. Primarni cilj mi je završetak doktorskih studija, ali bih svakako voleo da ostanem u svetu nauke, prvenstveno kao istraživač.
Da li planirate da ostanete u Srbiji?
– Da.
Da li imate devojku?
– Da, zove se Ana.
Aleksanrovo društvo na Pub quiz-u u Novom Sadu
Na čega ste posebno ponosni u svom životu?
– Na istrajnost od malih nogu. Od osnovne škole kad sam nakon časova išao u biblioteku da iznajmim knjigu koji bih čitao po povratku kući. A, svi znamo da je to bilo i uvek će biti krajnje nepopularno. Istrajnost i kad sam upisao fakultet. Kada sam prvi put ušao u laboratoriju i shvatio da svi osim mene već imaju praktično iskustvo, da mi se ruke tresu kada nešto uzmem. Jednostavno, istrajnost mi je pomogla da shvatim i prihvatim nauku kao divnu oblast koja hrani znatiželju, kroz koju osećate da napredujete iz dana u dan, da saznajete sve više i više i da nije nikakav problem ako nešto ne znate. Tu ste da naučite.
Da li želite nekom posebno da se zahvalite?
– Želeo bih da istaknem da je dobijena nagrada rezultat rada grupe ljudi (laboratorija 26 na četvrtom spratu “plave zgrade” PMF-a), na čelu sa mojim mentorom prof. dr Milanom Vranešom i šefom projekta prof. dr Slobodanom Gadžurićem. Stoga bih se primarno njima zahvalio za ovaj uspeh i nagradu koja je formalno meni pripala. Takođe, istakao bih da bez porodice, devojke i uskog kruga prijatelja ne bih bio gde sam sada, jer su oni prolazili i delili sa mnom najteže trenutke i pružali podršku kada je ona bila neophodna i verovali u mene.
