Da li ste se zapitali kakve mlečne proizvode konzumirate i koliko su oni zaista dobri za vaše zdravlje?! Na pijaci u Bačkoj Palanci postoji ponuda prirodnih sireva, ali je potražnja sve manja, istražili smo zašto je to tako i zašto se kupci radije odlučuju da pazare u prodavnicama.
Svratili smo na pijacu, na odeljenje mlečnih proizvoda, odmah sa desne strane smo zatekli stariju gospodju kako prodaje sireve. Sedamdesetpetogodisnja Pavlinka Vahula je iz Pivnica i kako kaže putuje svake srede i subote u Palanku da prodaje svoje mlečne proizvode. Kompletna njena porodica se bavi uzgojem krava vec 50 godina unazad. Ona nam je predstavila svoja četiri proizvoda; sitni sir, mladi sir, mileram i mleko za čiji kvalitet garantuje.
„Pedeset godina sam na ovoj pijaci, volim da se šalim da sam ostarila ovde. Putujem iz Pivnica dva puta nedeljno da bi prodala ono što smo pravili“, kaze Pavlinka. Svaki put prodaje, iskljucivo sveže mlečne proizvode koji su najstariji tri dana i ne isplati joj se da ulaže u lepa pakovanja.
„Što se tiče recepture, svi koji se bave ovim poslom, prave na sličan način, ali je ključno da mleko bude domaće i da se ne dodaje hemija. Veliki broj godina sam sama pravila sireve, ali mi je s godinama sve teže, tako da deca sad to prave, ja samo prodajem. Naučila sam ih kako se pravi najbolji sir od mleka naših krava koje jedu samo prirodnu hranu. Jedino, eto me finansijski opterećuje što sam morala da platim dozvolu za proizvodnju i što moram da plaćam svakog mesesca kontrolu kvaliteta. Ali dobro, s jedne strane mi je bitno da i država potvrdi kvalitet koji je meni vec poznat“.
Na pitanje kako je ide prodaja, Pavlinka kaže da je jako opala i da ne može da se poredi sa periodom od pre dvadeset godina i dalje. Tada je prodaja išla odlično jer mlečna industrija nije baš bila jako razvijena. Sada je ljudima jeftinije da kupe u prodavnici jer je sir jeftiniji. Kako ona navodi, jeftiniji jer u tom siru ima svega, ali najmanje mleka. Takođe kupci u prodavnicama mogu da kupe na rate ili odloženo plaćanje, što im ide u korist. Ali je kriza svakako presudila i na kvalitet ljudske ishrane.
Prodaju nam sir bez mleka
Kupcima se sve češće kao kravlji sir ili feta podmeću mešavine u kojima dominiraju biljne masti, a od mleka ni traga. Jeftini ”sirevi” koji imitiraju fetu, ali i druge vrste belih sireva u kojima od sastojaka ima svega drugog osim mleka, takođe su dominantni i na tržištu Bačke Palanke. Masovno su se raširili biljni sirevi koji u sebi nemaju mleka, ali ih kupci sve ćešće kupuju ne pitajući se koliko su zaista zdravi.
Zbog visoke otkupne cene mleka, a slabe prodaje gotovih proizvoda, mlekare u Srbiji okreću se alternativim sirovinama. Uvoze mleko u prahu i palmino ulje i prave mlečne proizvode, najčešće feta-sir. Biljni sirevi prodaju se za 100 do 120 dinara po kilogramu i ozbiljno ugrožavaju rad mlekara koje i dalje prave mlečni sir. Uvozni sirevi imaju još povoljnije cene, gde kupci ne gledaju kvalitet, nego da prođu što povoljnije. Ima u ponudi i kvalitetnijih sireva, ali je cena vrtoglavo velika.
Pitali smo prolaznike koji su se zatekli na pijaci koji izbor oni prave što se tiče kupovine sira:
Ljiljana (68)
Sir kupujem u prodavnici, nekada sam redovno kupovala na pijaci, ali mi se nije svidelo što sam videla da higijena baš nije na zavidnom nivou. Tako da sam odustala od kupovine od malih porizvođača. Nije verovatno bolje ni iz prodavnice, ali bar ne vidim uslove gde prave. Uvek uzimam pakovano sa naznačenim rokom trajanja i mislim da je sir koji kupujem od mleka.
Dušanka (45)
Sir i mlečne prozvode kupujem u prodavnici. Kada idem u nabavku za ostale stvari, jednostavno mi je praktičnije da uzmem sve odjednom, a ne da moram posebno da idem na pijacu. Imam neki utisak da je čistije kupiti upakovano u prodavnici. Čak ne znam da li postoji razlika u ceni između proizvoda malih proizvođača i ovih u prodavnici. Trudim se da prođem što povoljnije, ipak se treba uklopiti u budžet koji je mizeran, a počastiti sebe raznovrsnom hranom.
Kako god, proizvođači koji rade po kućama i nemaju mogućnosti da modernizuju proizvodnju i mere se sa jakom konkurencijom nemaju posebnu podršku države i ne smeši im se svetla budućnost. Domaća proizvodnja je i ovako u teškom stanju, cene njihovih proizvoda su veće, ali je kvalitet neuporedivo bolji. Na vama je da odlučite koliko ulažete u svoje zdravlje i hoćete li na taj način pomoći ili odmoći porodicama koje žive od toga.
