Mladenovo: Dušan Kunovac je uzgojem poni konja počeo da se bavi 1992. godine. Registrovao je odgajivačnicu, koja je godinama prerasla u najpoznatiju farmu za uzgoj ponija „Kunovac 92“. Prvog konja je kupio da bi obradovao decu, koja su išla na jahanje u obližnju ergelu u Karađorđevo.
„Tako je u naše dvorište stigla Jeca, prva mala žuta kobila, a za njom i nekoliko nojeva, lopatara, tako da smo u dvorištu imali pravi mali zoo-vrt. Kada se kobila oždrebila, jedno ždrebe smo prodali, došao je kupac koji nije pitao za cenu. Tada smo shvatili da paraleleno sa hobijem možemo da razvijamo i posao, iako ja kao šumarski inženjer do tada nisam ni razmišljao da se bavim konjarstvom“, rekao je Kunovac.
Prva registrovana farma poni konja
Poni konji su im se toliko dopali, da su odlučili da se ozbiljnije bave uzgojem, te su gradili i sređivali objekte. Ispunivši veterinarsko-sanitarne uslove 2009. godine od Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede dobili su saglasnost i tako prvi u državi registrovali farmu poni konja, što je bila svojevrsna atrakcija.
Tako su se ovi umiljati mali konji kratke, široke glave, kratkog vrata, veoma snažnih leđa sa dugačkom i gustom grivom i repom, kratkih i jakih nogu, odomaćili u Mladenovu, selu u blizini Bačke Palanke. Iako svi iz porodice, pogotovu unučad, imaju svoje ljubimce, rado pričaju o svakom poniju, tako da često spominju Frajlu, Jecu, Viledu, Mašu, Cezara, Munju.
Kunovci su godinama izlagali na novosadskom Poljoprivrednom sajmu, gde su do sada za kvalitet grla dobili brojna priznanja, između ostalih, šest pehara i 15 medalja.
Nega i higijena ponija
U okviru svog imanja izgradili su adekvatan objekat sa otvorenim i zatvorenim boksovima, za zimski i letnji smeštaj, dok je korlat, prostor za ispust, na površini od oko pola hektara. Sasvim dovoljno besprekorno čistog i urednog prostora u kome je najčešće petnaest konja – 13 kobila i dve linije pastuva.
Ishrana je jednostavna – livadsko seno, zob, kukuruz u zrnu i klipu, za oštrenje zuba. Vodi se računa o što boljem zdravstvenom stanju životnjia.
„Dva puta godišnje čistimo ih od parazita, a kako bi na svet donele zdravu ždrebad, ždrebne kobile u toku petog, sedmog i devetog meseca dobijaju injekcije protiv herpesa. Nauka je napredovala, tako da specijalnim ultrazvukom već nakon mesec dana pripusta veterinar sa sigurnošću može konstatovati graviditet, a kasnije odrediti i pol ždrebeta“, kaže Kunovac.
Kada je reč o higijeni, dva puta godišnje obavezno se orezuju kopita, a redovno četkanje, koje konji obožavaju, u prolećnom periodu se podrazumeva. Leti je uobičajeno i kupanje, tako da u šali kaže da ih neguju kao malu decu.
Kako bi bili sigurni da je u svakom trenutku sve pod kontrolom, u objekat koji je namenjen za ždrebljenje, instalirali su video-nadzor, tako da i iz kuće mogu da prate šta se dešava sa kobilama i da blagovremeno pozovu veterinara.
Potrebna zakonska regulativa
O svakom konju koji je bio u njihovim objektima imaju kompletnu dokumentaciju, ali napominju da bi bilo dobro kada bi država zakonskim regulativama omogućila matičenje ove vrste konja, što bi svakako doprinelo jednostavnijem prometu. Nema sumnje da se ovi mali ljupki konji svima dopadaju, pogotovo deci kao, te se tačno zna ko su njihovi potencijalni kupci.
„Najčešće dolaze dede sa unucima kako bi kupili ponija, ali je evidentan i veliki broj ljubitelja životinja koji ih istinski vole i brinu se o njima. Tokom poslednjih godina obnovljeni su stari, ali i sazidani novi salaši, te njihovi vlasnici vole da imaju ove male konje“, tvrdi Kunovac.
