ZRENJANIN: Kompanija „Ferrero Rocher“ nedavno je predstavila mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i modele za zasnivanje novih površina pod ovom biljkom.
Programi podrške namenjeni su poljoprivrednim gazdinstvima, firmama i zadrugama sa najmanje tri hektara plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture. To se utvrđuje prethodnom analizom zemljišta.
Lešnici zahtevaju plodno zemljište
„Osnovni zahtev kod sadnje leski jeste da to bude plodno i rastresito zemljište. Od sadržaja hranjivih elementa najvažnije je da fosfor, azot i kalijum budu u granicama normale, odnosno da budu izbalansirani. Prednost prilikom određivanja sadržaja tih elemenata treba uvek dati kalcijum-karbonatu, koji se određuje agrohemijskom analizom zemljiša. On je jedan od glavnih faktora na osnovu kojeg mi odlučujemo da li da se podiže zasad ili ne. Zemljište mora da bude i lako propusno, da nema podzemnih voda, da nije kamenito, ni peskovito. Mehanički sastav je takođe bitan. Što se tiče kiselosti, zemljište mora da bude umereno bazno, ne preterano kiselo“, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva.
Za podizanje zasada lešnika potrebno je izdvojiti od 5.000 do 6.000 evra po hektaru.
Lešnici za preradu ili konzumiranje?
Sortiment lešnika može biti vrlo raznolik, ali je jako važno da se proizvođači jasno odrede da li žele da rade za konditorsku industriju. Znači, da li će lešnik ići direktno u preradu ili će to biti za konzumnu upotrebu, napomenula je Martinov i dodala:
„Tek nakon toga se bira sortiment. Ali jako je važno da u zasadu budu zastupljene bar tri sorte, jer se lešnik oprašuje putem vetra, tako da oprašivanje između sorti mora da postoji. To znači da treba uskladiti i da to vreme cvetanja i oprašivanja bude u isto vreme. Konditorska industrija najviše traži italijanske sorte i nešto turskih. To su sorte koje već postoje u našim zasadima“.
Konditorska industrija najviše traži italijanske sorte i nešto turskih
Tip sadnje zavisi od uzgojnog oblika
Lešnik se može gajiti kao žbun ili kao stablašica. I jedan i drugi način sadnje imaju svojih prednosti i mana.
„Proizvođači se najčešće opredeljuju za kalemljen lešnik, iako je on po ceni negde i tri puta skuplji od izdanačkog sadnog materijala. Neka iskustva sa terena govore da je izdanački zasad dugovečniji. Malo imamo problema kada je reč o jakim zimama i izmrzavanjima, koji se više odražavaju na kalemljenim lešnicima. U principu, sam rad sa kalemljenim lešnikom je lakši, jer je on kalemljen na lešniku koji prirodno ne daje izdanke. Obrada, zaštita i sve ostalo se lakše sprovodi u zasadu. Kod kalemljenog lešnika prvi značajniji rod imamo već u trećoj godini. Možda je to jedan od razloga da se ta prva finansijska dobit ostvaruje malo ranije. Kod izdanačkog lešnika prvi značajniji rod se malo duže čeka. Negde u petoj godini ostvaruje se rod koji počinje da vraća uloženu investiciju, koja nije mala“, napominje naša sagovornica.
