Fotografija pripada grupi vizuelnih umetnosti kao što su slikarstvo, vajarstvo, grafika, arhitektura i film. Cilj fotografisanja, kao i ostalih likovnih umetnosti, jeste da zaustavi, zadrži i predstavi stvarnost ili određeni trenutak. Fotografija nepogrešivo registruje sve podatke, a svakako je njen najveći značaj u tome što nosi obeležje svoje epohe odnosno vremena u kome je nastala. Propraćena tekstom može delovati manipulativno, ali kao umetnost funkcioniše samostalno i govori sobom.
Godine 2025. čovečanstvo će proslaviti dvestotu godišnjicu prve fotografije. Godine 1825. Žozef Nisefor Njeps napravio je prvi otisak, to nije bila prava fotografija i tada još nije postojao naziv za taj novi izum, ali definitivno se smatra pretečom fotografije. Prošlost je bila drugačija i fotografija nije predstavljala svakodnevnicu, već najpre novi izum, a potom i način da se u večnosti sačuvaju važni i istorijski trenuci.
Danas smo sa svih strana preplavljeni fotografijom. Svaki medij i informacija počivaju na njima, pravimo rimejkove starih fotografijama, prave se selfiji. Putovanja, koja treba da nas ispune novim doživljajima i iskustvima, često provedemo iza objektiva. Svaki mobilni telefon ima fotoaparat solidnih karakteristika i nosimo ga sa sobom, želeli mi to ili ne.
A nekada, ako ste želeli da slikate drvo u parku, morali ste da na sebe natovarite opremu od 50-ak kilograma. To je bilo u vreme kolodijumske fotografije (sredina 19. veka), koja je davala odlične rezultate, ali je podrazumevala veliku opremu jer se sve moralo raditi na brzinu, dok je kolodijum još bio vlažan. Da se ne bi teturali u prirodi pod tolikim teretom, bogatiji fotografi su iznajmljivali nosača. Neki su opremu stavljali na posebna kolica, a imućniji bi je stavljali na kočije. Najveću kameru u 19. veku imao je izvesni Džon Kibela, fotograf amater iz Glazgova. Njegova kamera je bila toliko velika da je imala svoje točkove i vukao ju je konj.
Uporedo sa fotoaparatom razvijala se i podloga za fotografiju. Maja 1850. hartija za fotografiju je počela da se premazuje belancetom kako bi se dobila fina sjajna površina. Takva fotografija je postala vrlo popularna, a najveći proizvođač ove hartije, drezdenska fabrika Albuminpapirer devedesetih godina 19. veka trošio dnevno po 60.000 jaja, tj. oko 18 miliona godišnje.
Luj Dager je bio slikar i scenograf, u svoje vreme poznat po diorami koju je izmislio 1822. U 19. veku diorama je bila pozorišna scena od više ogromnih platana koja su tako oslikana i osvetljena da stvaraju iluziju dubine i pokreta. Publika je time bila oduševljena.
Nijeps i Dager su 1829. sklopili sporazum o zajedničkom istraživanju i radili su zajedno do 1833, kada je Nijeps preminuo. Dve godine kasnije Dager je, filmskom slučajnošću, otkrio da živine pare mogu da izazovu i fiksiraju sliku. Slučajno je ploču, osvetljenu u kameri opskuri (mračna komora) stavio u orman pored polomljenog termometra iz koga je iscurila živa, a posle je, iznenađen, shvatio da to funkcioniše. Da stvar bude još bolja, uspeo je da ekspoziciju smanji na podnošljivih 20-tak minuta. To je već bio napredak. Sa današnjeg stanovišta imali bismo šta da zamerimo tom Dagerovom postupku fotografisanja, omogućavao je izradu samo jednog jedinog snimka koji je uz to mogao da se vidi samo
pod određenim uglom, a tu su i još uvek preduga ekspozicija i nedovoljna oštrina, ali slika je konačno bila uhvaćena. Jedan Dagerov istorijski snimak prikazuje vrlo prometnu ulicu, Boulevard du Temple, 1838. (ili početkom 1839) u Parizu. Još uvek preduga ekspozicija (više od 10 minuta) razlog je što, uprkos gustom saobraćaju, ulica je pusta. Kočije i pešaci su se razmazali po ulici. Jedan lik je ostao zabeležen. Vidi se dole levo i istoričari fotografije tvrde da je to prvi zabeležen čovek na nekoj fotografiji. Nepoznati junak nije ni slutio da će njegova silueta, u vreme dok mu razmrljani čistač glanca cipele, ući u istoriju. Nijeps je prve fotografije napravio čitavih 15 godina pre nego što je fotografija uopšte rođena. To nije fotografija, nije imala svoje ime i svako je zvao kako je hteo. On je zvao heliografija, ali je Dager smatrao da taj naziv nije dovoljno adekvatan, pa je svoj postupak nazvao dagerotipija – na zgražavanje Nijepsovog sina koji je smatrao da taj naziv ne oslikava dovoljno ulogu njegovog oca u otkriću.
Pre nego što dođemo do kraja ove šetnje kroz rane godine istorije fotografije, moramo da spomenemo i fotografsku ptičicu. Ekspozicije su u početku morale da traju vrlo dugo i da bi se napravio portret foto studiji su imali posebne držače za glavu kako model ne bi pomeranjem pokvario snimak. Neki fotografi su skuplje naplaćivali dečije portrete, jer deca nisu mogla dugo da miruju, snimak bi se kvario i fotograf je morao da koristi više ploča za snimanje. Ali 1843. pariski dagerotipist Antoan Mark Gudin rešio je taj problem. On bi pre
otvaranja blende mladom modelu rekao: „Sad gledaj u kutiju, izaći će ptičica“. Ne treba da naglasimo da ptičica nikad nije izletela, ali taj trik funkcioniše više od jednog i po veka.
U Srbiju prve vesti o fotografiji stižu sredinom 19. veka sa putujućim dagerotipistima. Fotografija je odmah postala vrlo popularna, naročito fotografski portret i ubrzo se otvaraju prvi fotografski ateljei. Prvi fotografi kod nas bili su iz slikarskih krugova: Anastas Jovanović, Đorđe Krstić, Stevan Todorovoć, Paja Jovanović, Uroš Predić, ali su i fotoamateri imali veoma značajnu ulogu. Fotografije tog vremena su tzv. „lepe slike“, jer se za odlazak u fotografski atelje pazilo na svaki detalj, oblačila se najbolja odeća i zauzimala se poza sa obaveznim osmehom.
U čast starim danima, kada se fotografija poštovala više nego danas, predstavićemo nekoliko ključnih dela nastanka i razvoja fotografije.
- 1825. godine Žozef Nisefor Njeps napravio je prvi otisak. Naravno, ovo još uvek nije prava fotografija, ali se smatra pretečom fotografije.
2) „Pogled sa prozora u Le Grasu“ smatra se prvom uspešno izrađenom fotografijom, nastala je 1826 ili 1827 godine, a predpostavlja/veruje se da je za njen nastanak bilo potrebno osam sati.
3) Luj Dager, francuski umetnik i pionir fotografije izradio je 1838. godine prvu fotografiju na kojoj se pojavljuju ljudi. Da bi fotografija bila „uhvaćena“ foto-aparatu je bilo potrebno oko 10 minuta, zato se na njoj ne vidi saobraćaj, ali je ipak vidi jedan čovek koji je dugo stajao na ulici.
4) 1839. Robert Kornelijus, hemičar i fotograf iz Filadelfije napravio je prvi selfi. Opcija odloženog fotografisanja nije postojala, tako da je u pitanju klasičan selfi sa sve kamerom u rukama.
5) Prva žena koja se pojavila na fotografiji zvala se Doroti Ketrin Drajper, a fotografisao je njen brat, poznati američki fotograf, Džon Drajper 1839. godine.
6) Prvu kolor fotografiju snimio je Džems Maksvel 1861. godine.
7) Nema pouzdanih podataka koja fotografija je prva snimljena u Aziji. Najverovatnije da je to bila fotografija pontonskog mosta između Indije i Pakistana. Predpostavlja se da je nastala 1861. godine.
8) Druga fotografija prikazuje tvrđavu Lahor u Pakistanu, a nastala je oko 1864. godine.
9) Prva inauguracija snimljena je 1864. godine prilikom druge inauguracije Abrahama Linkolna.
10) Prvu podvodnu fotografiju snimio je Britanac, Viljem Tomson, 1865. godine.
11) Prva fotografija u boji na kojoj se nalazi pejzaž snimljena je 1877. godine u Južnoj Francuskoj. Autor fotografije je Luis Ducos di Oron.
12) Prva fotografija iz vazduha napravljena je 1858. godine. Gaspar Feliks Turnashon
fotografisao je panoramu Pariza.
13) Bolja fotografija panorame – Džejms Blejk Valas, Boston, SAD, 1860.
14) Prva fotografija snimljena u profesionalnom studiju snimljena je 1893. godine. Autor fotografije nije poznat, a ne zna se ni mesto gde je fotografija snimljena.
15) Prva fotografija iz svemira snimljena je na brodu V-2 rakete, 24. oktobra 1946. Na fotografiji je Meksiko, a raketu su lansirali Amerikanci.
16) Prva digitalna fotografija nastala je 1957. godine, tako što je obična fotografija skenirana i preneta u elektronski format. Autor fotografije je Rasel Kirš iz SAD-a.
17) Prvi pokretni niz fotografija izašao je na svetlo dana uz pomoć Edvarda Majbridža, 1887. godine. Već naredne Luj Le Princ kreirao je prvi film.
Fotografije i film su se od svojih prvih dana do danas umnogome razvili, ali ono što je ostalo isto je strast sa kojom im ljudi pristupaju.
