Između Takne, na jugu Perua, i Kopijapa, na severu Čilea, na površini od oko 1.200 kilometara, prostire se Atakama, nasuvlja pustinja na svetu.
Na tom području pojedina mesta decenijama nisu videla ni kap kiše. Na negostoljubivim peščanim ravnicama čak i najžilavije pustinjske biljke ne mogu da opstanu. Ali ovih dana pustinja je neprepoznatljiva. Redak prirodni fenomen obojio je predeo u blistave boje: na mestu koje obično liči na površinu Meseca cvetaju hiljade raznobojnih cvetova.
Pustinja Atakama se nalazi u zavetrini Anda, zbog čega gotovo da nema padavina. Osim toga, hladna Humboltova morska struja u blizini obale sprečava formiranje kišnih oblaka. Za razliku od mnogih pustinja na afričkom kontinentu, u Atakami je relativno hladno, najviša dnevna temperatura je 30 stepeni, dok u Sahari živa u termometru dostiže 60. podeljak na Celzijusovoj skali.
Svakih šest do deset godina dolazi do klimatskog fenomena El Ninjo, koji nakratko zagreva Humboltovu struju, uzrokujući žestoke padavine. Tokom tih dana iz semena zakopanog duboko u pesku razvije se oko 200 vrsta različitih vrsta biljaka s prelepim cvetovima.
Inače, prosečne padavine u regionu Antofagasta u Čileu, koji je deo Atakame, samo su 3mm godišnje, a bilo je perioda kada kiša nije padala i po 40 godina. Atakama je stara 15 miliona godina i 50 puta suvlja od Doline Smrti u Kaliforniji. Ona je toliko sušna da su planine koje dostižu visinu od 6.885 metara potpuno bez glečera. Najsušniji deo Atakame naziva se „Dvostruka kišna senka“.
