Najmanje 2.000 nelegalnih, maloletničkih brakova godišnje bude sklopljeno u Srbiji, ali to nije konačna brojka jer se ne vodi zvanična statistika.
Prema informacijama iz nevladinog sektora, najmlađa devojčica koja je bila prisiljena da se uda imala je devet godina.
Dečji brakovi začaran su krug, a devojčice su češće izložene, što pokazuje podatak da je mladoženja uzrasta 16 do 18 godina u 2015. godini bilo oko 250, a devojčica-nevesti čak 1.800.
Slavica Rakić iz udruženja „Romani cikna“ kaže da su dečji brakovi najzastupljeniji među romskom populacijom.
„Rano sklapanje brakova je izraženo na jugu i istoku zemlje, u Vranju, Leskovcu, ali i Kruševcu, Vojvodini, Varvarinu, kao i kod Vlaha. Devojčice se udaju sa 13-14 godina. Roditelji često uzimaju novac za to. Kada smo radili istraživanje, naišli smo na situaciju da su roditelji udali ćerku sa samo devet godina. Imamo primere gde roditelji udaju decu zbog papira, one prekinu školovanje, odlaze u inostranstvo i često i ne poznaju čoveka s kojim zasnivaju tu zajednicu“, priča Rakićeva.
Ona navodi da su nadležnim institucijama ruke često vezane, jer nema dokaza da je dete prodato.
„Tim devojčicama ugroženo je zdravlje jer vrlo mlade postaju majke, rađaju sa 14 ili 15 godina. Često su žrtve nasilja, silovanja i suočavaju se s raznim oblicima zlostavljanja. Dešava se da ih partneri teraju na prosjačenje zajedno sa decom. Često oboljevaju od polnih bolesti, a kasnije i od raznih karcinoma i tumora“, upozorava Rakićeva.
Aktivistkinja Ženskog prostora, Vera Kurtić ističe da su dečji brakovi veliki društveni problem i da je to posledica nemara i diskriminacije.
„Potrebna je saradnja sa centrima za socijalni rad, tužilaštvom, školama, sve te institucije moraju da rade svoj posao i taj problem ne sme da ostane nevidljiv“, kaže Vera Kurtić.
Inače, starosna granica za stupanje u brak u Srbiji za mladiće i devojke je 16 godina. Krivičnim zakonikom je propisano da će se punoletna osoba koja živi u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom kazniti zatvorom do tri godine.
