Prvi testovi su već obavljeni, a uređaj će ubuduće obarati nepoželjne dronove.
Naime, trenutno oko 4.000 bespilotnih letelica krstari nad Srbijom, iako prema zvaničnim podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva, dozvolu za upravljanje dronom ima 150 registrovanih korisnika. Svakog meseca Direktorat dobije barem 50 zahteva za let dronom.
Namena im je različita, pa ih koriste fotografi za snimanje proslava i venčanja, režiseri za filmske kadrove, TV produkcija za lako snimanje iz vazduha… Upotrebljavaju se i u privredi, za termalna i geodetska snimanja, lakše sagledavanje nastale štete na objektima, za nadgledanje zasada. Od svrhe zavisi i kvalitet letelice. Pošto mogu biti igračka, ali i oružje, njihova upotreba prošle godine je stavljena pod kontrolu donošenjem Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima Direktorata.
Prema tom pravilniku, prijavljuju se samo letelice teže od 500 grama, pa otuda potiče velika razlika između broja prijavljenih i postojećih dronova.
U narednom periodu, najavljuju iz Direktorata, pravilnik će biti izmenjen, a obavezu da se registruju imaće svi dronovi teži od 250 grama. U Direktoratu se nadaju da će uskoro za dobijanje dozvole biti potrebna i praktična obuka.
Za snimanje iz vazduha neophodna je dozvola Ministarstva odbrane, a i svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja dva dana ranije.
„Mnogi ne znaju da je neophodna i saglasnost osoba koje snimate ili čije objekte nadgledate. Čak i ako podignete dron u blizini neke važne ustanove, poput ambasade, vojnog objekta ili privatne škole, sa namerom da snimate neki drugi objekt, morate da ih obavestite o tome i dobijete njihovu saglasnost. U protivnom, svako može da pokrene postupak protiv vlasnika drona, a kazne nisu male. Tako je jedan Beograđanin podigao letelicu u blizini ambasade ne obavestivši ih prethodno o letu, pa je kažnjen sa 70.000 dinara“, navodi predsednik Klastera bespilotnih letelica Sima Marković.
Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovode inspektori vazdušnog saobraćaja u saradnji sa policijom. Onaj ko se ogluši o pravila mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odleži u zatvoru od 30 do 60 dana.
