Posle crkvenog obreda Svete tajne braka, svadbena povorka odlazi u mladoženjinu kuću, gde će svadbeno veselje trajati dva dana.
Pored mladine porodice i njene uže rodbine, mladoženja u svadbu poziva komšije, prijatelje, pa sve do najudaljenijih rođaka, tako da se na svadbi našlo oko četiri stotine duša. Strogo se poštuje raspored sedenja za svadbenim stolovima i redosled posluženja, što je skoro dovedeno do rituala. Posle obeda, otvara se „ples sa mladom“, u kome učestvuju svi muškarci – svadbari, ples se plaća,što mu je i svrha.
Grupa maskiranih ljudi uveseljava goste na svadbi, krade se cipela mladoj, koju dever mora da otkupi, izgovaraju se šaljive zdravice upućene mladencima, izvode se skečevi i mali igrokazi. U ponoć, mlada na sred sobe seda na stolicu, okružena deverušama, koje skidajući joj svadbeni venac i veo sa glave, pevaju:
„Odvezujemo ti tvoj svadbeni venac, drugi ne smeš staviti do groba“.
Mlada se posle ovog čina priključuje igri i veselju koje traje i sledećeg dana. Karakterističan običaj na svadbi je razbijanje punih flaša vina i to sa takvom hladnokrvnošću, da se pri tom ne ispusti ni jedan uzvik radosti, ni bilo koja druga emocija.
Posle svadbe, mlad bračni par prolazi kroz običajnu praksu religijsko-magisjkih rituala, vezanihza plodnost,zdravlje, bračnu sreću i druga verovanja i tabue. Posebno se strogo primenjuju obredno-običajne radnje iz životnog ciklusa, vezane za začeće, trudnoću i rađanje dece.
Ne prođe ni godina i po od svadbe, a mladi bračni par dobije sina prvenca Nikolausa, koga od milja prozvaće Klos Cilimace, nadimak koji nose svi Lauberti po svom pretku koji je kolonizovan pre 140 godina u Stari Bukin. Već sredinom 1891. godine rodi im se kćer Marija, koja je dobila ime po babi sa majčine strane, a treće dete, kćer Apolonija, nazvana po svojoj majci. Četvrto dete, je takođe kćerka Suzana, kao i peto, kćer Katarina. Jakob Laubert – Cilimace je šesto dete Nikolausa i Apolonije Laubert rođ. Muhl, i kao najmlađi sin ostao je na prodičnom imanju, a s obzirom da je završio srednju školu, izabran je kao relativno mlad čovek, na funkciju predsednika (knez – sudija) opštine Bukin, na kojoj ostaje do Drugog svetskog rata.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert
Tri sestre, Marija, Apolonija i Katarina završile su Učiteljsku školu u Kaloči, a profesorske diplome stekle u Minhenu i Budimpešti. Četvrta sestra Suzana prekinula je školovanje zbog očne bolesti, udala se za apatinskog slikara Hansa Štablera, rođenog brata somborskog županijskog nadbeležnika, Antona Štablera. Marija se udala za veterinara iz Karađorđeva, a radila je u Građanskoj školi u Palanci kao profesor. Katarina je, takođe, do udaje radila kao profesor u palanačkoj Građanskoj školi, a potom je živela i radila u Somboru. Najstariji brat, Nikolaus –Klos Laubert – Cilimace, završio je Građansku školu u Palanci, Gimnaziju u Budimpešti, veterinu u Zagrebu i Minhenu, a posle školovanja radio je kao veterinar u Vladimircima i Kovačici.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert
Tako smo u najkraćem upoznali istorijat porodice Laubert i njihovo socijlano poreklo, obrazovni profil pojedinih članova i njihove statusne pozicije u selu i neposrednom okruženju. U sledeća dva poglavlja, pratićemo životni put i sudbinu Apolonije Laubert, heroinu čija ljubav ruši konzervativne staleške barijere, a pokušavajući da spasi prijatelje od sigurne smrti, svoj život gubi, dižući ga na oltar čovekoljublja i Božije pravde.
