NOVI SAD: U novosadskom Višem sudu juče je nastavljeno suđenje povodom misteriozne smrti Tihomira Ponjevića (23) iz Obrovca, u početku posmatrane od policije kao da se radi o saobraćajci koju je izazvala N. N. osoba, čije rasvetljavanje je nastavljeno 15 godine nakon kobnog događaja u Tovariševu.
Odbrana je tražila izuzeće predsednika veća sudije Vidoja Mitrića, ali je predsednik suda to odbio pa su u nastavku dokaznog postupka saslušani desetak svedoka, kao i četiri sudska veštaka.
Okrivljeni za ubistvo Marko Milovanov (37) brani se ćutanjem od početka pretresa. On je na na slobodi posle ukidanja pritvora, u kojem je bio od maja do septembra pretprošle godine. Postupak je izazvao veliku pažnju javnosti, velika sala s oko 150 mesta je bila popunjena, a većinom su publiku činili studenti prava.
Po navodima optužnice, okrivljeni Marko Milovanov je 2. marta 2002. godine, pola sata nakon ponoći, u Ulici maršala Tita u Tovariševu, ispred tadašnje diskoteke „Točak”, lišio života Tihomora Ponjevića. Njemu se pripisuje da je nakon kraćeg verbalnog i fizičkog sukoba s Ponjevićem u lokalu, u kojem je navedeno veče bio angažovan kao konobar, izašao za njim na ulicu, i dok su ga još neke osobe udarale, on ga je udario auto-dizalicom u glavu.
Svedok Simo K. juče je pred sudskim većem kojem predsedava sudija Vidoje Mitrić, kazao da je bar pola sela šuškalo da je ubistvo počinio upravo okrivljeni i da je policija u tom kraju oko Bačke Palanke bila u sprezi s nekim počiniocima krivičnih dela. On je rekao da je te 2002. godine bio u vojsci i čim je čuo da su ubili Ponjevića, krenuo je na odsustvo u Obrovac. Tada je, navodno, naišao na izlasku iz Bačke Palanke na Milana K, svog poznanika iz istog mesta, a ovaj mu je prvi rekao, i to izričito, dok su zajedno stopirali za Obrovac, da je žrtvu ubio okrivljeni Milovanov.
„Nikad nisam poverovao u priču o saobraćajki. Jako mi je žao oca pokojnog Tihomira, koji je u međuvremenu preminuo. Preterano je verovao policiji, bar u prvoj godini nakon događaja, ali kasnije je išao pred kuću Milovanovih, gde je vikao da okrivljeni izađe, a oni su tada samo ugasili svetlo u sobi do ulice“, izjavio je ovaj svedok.
Kada je predsednik sudskog veća tražio da Simo K. pobroji od koga je sve čuo da je okrivljeni ubio Ponjevića, on mu je odgovorio da ne može nabrajati pola sela. Ipak, naveo je nekoliko imena.
Pri suočenju Sima K. s Milanom K., ovaj drugi je negirao da mu je kazao da je okrivljeni ubio Ponjevića. Došlo je do razmene neprijanih prozivki, ali obojica su ostala pri svojim iskazima, s tim što je na kraju Milan K. ipak izustio da je čuo za priče da je optuženi Milovanov počinio pomenuto ubistvo.
Veštak: Nije mu bilo pomoći
Veštak za sudsku medicinu dr Igor Veselinović objasnio je da je povreda u desnoj slepoočnoj regiji kakvu je imao povređeni veoma opasna i neminovno dovodi do smrtnog ishoda, te da prakično ne postoji medicinska intervencija kojom bi bilo moguće spasti život.
„Nastupanje smrti nije bilo trenutno, moglo je do nje doći i za više desetina minuta“, naveo je sudski veštak, i dodao da na telu oštećenog nisu postojale karakteristične povrede koje izričito ukazuju na to da je bilo kontakta pešaka i motornog vozila, dok povreda na glavi odgovara povredi nanetoj nekim tupim, masivnim, teškim metalnog predmetom, kakav bi mogla biti i auto-dizalica (koja se spominje u optužnici).
Potom je svedok Dragan M. naveo da je kobne noći, dok je pratio kolima devojku kući, video sada pokojnog Ponjevića, kako stopira na izlazu iz sela ka Obrovcu.
„On je stajao u kanalu dubokom oko pola metra, a ne uz put, pa sam pomislio da je pijan“, naveo je Dragan M.
Taj svedok se tek na pitanje branioca prisetio ko je vozio kola u kojima je bio s devojkom tom prilikom, pre 15 godina.
Svedok Vinko Đ. izjavio je da je pola godine, svaki dan, od 9 do 15 sati bio u prostorijama policije u Bačkoj Palanci, gde su mu, navodno, poturali papir s napisanom izjavom da potpiše da povređeni nije bio živ kad je stigao u Hitnu pomoć u Bačkoj Palanci, odnosno da na taj način ispadne da je on kriv za smrt svog komšije Ponjevića.
„Bio sam na detektoru istine, poligrafu, bar pet puta. Ja sam odvezao Ponjevića u Hitnu pomoć, zatekli smo ga na putu kako leži, još je pomerao ruke, ali nije puštao nikakve zvuke. Kad smo ga uvezli u Hitnu pomoć, bio je živ još dva ili tri minuta“, prisećao se Vinko Đ.
Predsednik veća sudija Vidoje Mitrić zakazao je nastavak glavnog pretresa za 3. januar naredne godine, kada će biti salušani preostali svedoci.
