Ako bi malo pažljivije proučavali sadržaj koji nam se plasira putem medija, posebno na televiziji, došli bi vrlo brzo do zastrašujućeg zaključka. Šta je to što je najgledanije i šta je to što se prikazuje u udarnim terminima?
Koncept najgledanijih televizija je takav da prikazuje potpuno iskrivljenu sliku naše realnosti, i postavlja se pitanja koji je to pravac razvoja u kom naše drušvo ide, i kakva je naša realnost. Da li zatvaramo oči, ili neko drugi to pokušava? Rialiti programi su u Srbiji doživeli posebnu ekspanziju, i pažnja je usmerena na potpuno pogrešne vrednosti.
Porodični filmovi se emituju u ponoć, a nasilje i kriminalističke serije se daju u najudarnijim terminima od 20 časova. Snimak nasilja učenika nad svojom vršnjakinjom prikazan je 1653 puta, a divne stvari koje rade mladi ljudi, uspehe koje nižu i od kojih svi možemo da učimo, njih nema na televiziji. Poslednja takva, divna i inspirativna priča, koju sam videla o devojčici koja niže sportske uspehe prikazana je u 23:30 časa. Pitam se kojoj ciljnoj grupi je namenjena u tom terminu? Deca bi tada trebala da su uveliko u carstvu snova. Ili možda grešim. Možda ipak na tabletu gledaju svog omiljenog jutjubera. Verujem da se ovim putem dečija mašta siluje, muči i na kraju iščezava. Ali, kuda to vodi?
Kad porastem biću jutjuber/ka!
Gost jedne vrlo gledane emisije prošle nedelje bila je jedna od najpopularnijih jutjuberki na našim prostorima. Tako su je predstavili voditelji i zaista, devojka jeste mlada, lepa i ima divan glas. Pre nego što smo mi, gledaoci, uspeli da vidimo o kome je reč, voditelj je ushićeno rekao: „Deco parkirajte se ispred ekrana“. Moju pažnju je imao, ali samo onoliko koliko mi je bilo potrebno da pitam voditelja preko ekrana: „Koja bre deca“?
Jedan dan dovodite u emisiju psihologe, porodične terapeute, gurue i ostale stručnjake, pričajući koliko internet može biti opasan za decu, i da što manje vremena provode na njemu, a već drugi im šaljete poruku „you tube je pravo mesto za decu“. Dobar primer srpskog paradoksalnog univerzuma je i nagrada koju je dobio dečak na velikom takmičenju iz matematike za osvojeno prvo mesto. Pogađajte, dobio je tablet. Neka njemu njegova pamet, ali hajde da ga prikujemo za ekran pa da malo zaboravi koliko voli prirodne nauke.
Tehnologija zaglupljivanja
Jasno mi je da živimo u vremenu prebrze tehnologije i da se na prste mogu nabrojati oni kompjuterski nepismeni, ali zašto da ne pustimo decu da to i ostanu? Na roditeljima i porodici je da vaspitavaju decu i postavljaju granice u svemu, pa i u korišćenju interneta, ali više sam nego sigurna u to da je mnogima u cilju da to maksimalno otežaju. Kako? Vrlo jednostavno. Dajmo deci starlete, rijaliti programe i nasilje u udarnim terminima, dajmo im učitelje zaposlene preko stranke i maksimalno povećajmo troškove obrazovanja. I eto, dobijate ovcu, a ne čoveka, a ovce prate čobana i daju mu podršku.
Zar zaista želite da gradimo takvu budućnost nas samih i naše dece? Ako se ne priča o kvalitetnim stvarima, ne mora da znači da one ne postoje. Građenje ličnosti, stava, neprestano usavršavanje sebe, doprinos zajednici i poštovanje drugih jesu vrednosti koje ne smeju da isčeznu.
