Fotografija čuva uspomene od zaborava, a u medijima ima značajnu poziciju kao dokaz, dopuna ili ilustracija pisanog ili izgovorenog teksta.
Istini na volju, novinarski tekst bez fotografske dopune se uvek čini nepotpunim, siromašnim, iako reči smatramo glavnim „oružjem“ novinara. U vremenu digitalnih društvenih mreža i paralelnih virtuelnih života, svaki čovek može obavljati posao novinara, pošto digitalne fotoaparate kao fotografski aparat i digitalne fotoaparate kao deo smartfona i tableta smo prihvatili kao sopstvene svakodnevne saputnike, takoreći svako može biti fotoreporter.
Ali svako to zaista i ne može biti. Možete imati dobre fotoaparate, ali slabije razvijeno fotografsko opažanje. U tom slučaju, može pomoći fotošop i drugi besplatni onlajn programi, ali ni onda ta fotografija neće imati dušu. Biće neka vrsta plagijatske realnosti, što, zapravo, nije zabranjeno – u umetnosti, ili pri fotografisanju u slobodno vreme.
Na društvenoj mreži Facebook je poplava samoukih fotografa i svih onih koji prave FB stranice sa atributom Photography, što u suštini predstavlja realnu sliku naših dana, kada se svako trudi da se ostvari u onome što voli. Društvene mreže su zbog toga fantastičan free izvor reklama, a za reklamu, iako neki stručnjaci tvrde da se digitalna fotografija kao zapis statičke slike povlači, Facebook to demantuje, a čak i medijska preduzeća – novine i onlajn mediji, pošto digitalna fotografija kod njih ima nezamenjivo mesto, jer je tamo neophodan trajni ili momentalni slikovni prikaz. Da, onlajn mediji trenutno daju prednost videu pre fotografije, ali spoljašnji uslovi često diktiraju frekventniju upotrebu fotografija i u onlajn prostoru.
[wonderplugin_slider id=11]
Žurnalistika, ipak, iziskuje fotografiju istine, istinitu fotografiju. Ako ste foto-maher kao, na primer, Vlasta Bolehradski iz Srbije, onda se otvaraju i vrata novinskih preduzeća, kao što su „Hlas ljudu“ i „Vzlet“. Za sada, samo ovde, ali budućnost je pred njom.
Vlasta Bolehradski je foto-maher
Vlasta Bolehradski (1991) iz Pivnica, sada živi u Bratislavi, je studirala marketinške komunikacije i reklamu u Nitri (Slovačka). I ona ima svoju FB stranicu, a na taj način smo je, zapravo, i primetili.
Spaja svoju zaljubljenost u fotografiju i video umetnost sa novinarstvom, ali posebno sa marketingom. Kao fotografkinja, bila je angažovana u nitranskoj diskoteci Barracuda i Luna, fotografisala je i snimala za festival „Trident“ u Slovačkoj, festival „Pozorišna Nitra“ u Nitri, „DIDA“ u Pivnicama, kao i za Ružinovski folklorni festival.
„Pozorišna Nitra“ joj je počela otvarati puteve u novinarstvu, ali se ipak čini da Vlasta Bolehradski svoje veštine i fotografsko oko više primenjuje u umetnosti i marketingu, koji je fleksibilniji po pitanju umetničke strane fotografije, pošto se u tim oblastima može više igrati i modifikovati.
U prilog tome svedoči i web stranica trgovačke marke Veracamicia (Nitra), prodavnice markiranih košulja, za koju je Bolehradski autorka fotografija ambijenta butika i njihovih artikala.
Možda bi upravo takvi stručnjaci mogli biti više angažovani od strane naših medija, pošto kvalitetne fotografije Vlaste Bolehradski umeju da utiču na širok spektar čitalaca ili medijskih potrošača, bez obzira na njihov uzrast. Može se to uočiti i time što su njene fotografije objavljene i u „Hlasu ljudu“, ali i u „Vzletu“. Baš ove godine, Vlasta Bolehradski je osvojila nagradu časopisa „Vzlet“ za serijal fotografija.
„Kada nekuda putujem, sa sobom uvek nosim fotoaparat, a fotografije koje nastanu na mojim putovanjima najčešće se nađu u časopisu „Vzlet“. Često me same fotografije koje uslikam inspirišu da napišem članak,“ govori Bolehradski.
U ličnosti Vlaste Bolehradski kao da čuči i novinarka. U tom smislu, zaista bi bila korisna kao fotoreporterka u bilo kojim novinama, a posebno u onim slovačkim u Srbiji, pošto ne ume svaki print ili onlajn novinar dobro da fotografiše. Ona bi joj mogla doći i sa epitetom televizijska, jer Bolehradski snima i videa.
Vlasta je, po završetku fakulteta, ostala u Slovačkoj, gde nastavlja da fotografiše, a pronašla je i posao u drugoj oblasti. Ali uvek dobija honorarne fotografske ponude:
„Slovački časopis „Meet the heroes“ obratio mi se za ispomoć pri fotografisanju jednog intervjua, očigledno iz razloga što su im se dopale moje fotografije,“ govori Vlasta.
Veza fotografije i videa sa marketingom u današnje doba je odlična kombinacija, a za medije, to jest, medijske kuće, pun pogodak, pošto, kako vidimo, barijere između novinarstva i odnosa sa javnošću polako se ruše. I veština Bolehradske da digitalnim putem zabeleži detalj možda će jednog dana biti pobedonosna. Za nju, a možda i za (naše slovačke vojvođanske) medije.
Da li je gubljenje granica između žurnalistike i marketinga dobro ili ne, to je stvar za neko drugo, drugačije razmišljanje, ali radi se o činjenicama koje su zaista stvarne. Treba znati plivati u tome i ne dozvoliti da novinarski integritet izgubi na snazi.
