Fenomen: Žena, majka, kraljica

1041

Emancipacija je nešto najgore što se dogodilo ženama. Najveće zločine učinile smo same sebi pokušavajući da postignemo uvek više, bolje, i dokažemo kako smo jednake mi i muškarci. Nismo jednaki i nikad ne možemo biti. Kad to kažem, ne mislim da je bilo ko bolji, jači ili superiorniji, jednostavno muškarci su muškarci, žene su žene i tako treba da ostane.


Ona je žena, majka, kraljica. Ona je poznata, udata, ima dvoje dece, prelepu i uvek čistu kuću, skup auto, vernog muža koji mora biti u javnosti pohvaljen kako pere sudove, zavidnu karijeru, i naravno besprekoran izgled. I neka, to je njen život i dokle god je takva žena srećna, srećna sam i ja sa njom. Problem nije njen lep i uspešan život. Problem je što takve žene putem medija redovno, nama, „običnim“ ženama, šalju poruku kako žena mora uvek da bude lepa i doterana. Mora da bude brižna majka svojoj deci, kuća mora da se sija, ali u isto vreme mora da bude žena preduzetnica, da zarađuje ogromnu lovu i da svom mužu stavi do znanja da nije on glava porodice nego da sad imamo dvoglave porodice.

Situacija je toliko daleko otišla da sad i među nama, čupavim i brašnom umrljanim ženama vladaju priče o takvim ženama. Nisu poznate, ne možemo ih videti u medijima, ali zato društvene mreže itekako koriste da dokažu svetu koliko su moćne. Nek se život raspada, ali na slici se vidi vredan muž, sređena kuća i deca, a ona kao milion dolara. Koga vi zavaravate? Pre bih rekla sebe. Da li je moguće da je svaki dan nekom dobar, da smo svaki dan lepe, da zarađujemo ogromne pare i da pritom same odgajamo decu? Uspeh jedne žene sveo se na to da je njen glavni cilj da za nju neko kaže: „Ma ona sve stigne i uvek je doterana“.

Ne moram sve da stignem. Ne mora tamo neka polupana i nadrogirana pevačica da mi daje savete o braku pričajući kako ona pije u gradu dok joj muž čuva decu. Ne moram i ne zarađujem više od mog muža. Nisam zbog toga manje vredna. Neću da ga teram da pere suđe samo da bih mogla o tome da pričam komšinicama. Ako ikad to bude i uradio (da, moj muž nikad nije oprao suđe i ipak ga volim), uradiće jer to hoće. Kao što je moj izbor da ja budem kući sa decom svaki dan po ceo dan, tako je isto vaš izbor da crkavate jureći za karijerom dok on menja pelene. Ali to ne znači da su naši izbori toliko važni da i druge žene žive naše izbore, pa makar na silu.

Nisam kraljica nikakva, nekad nisam ni majka za primer, a ni žena. Kuća mi je često u haosu, kosa masna, a garderoba uvek flekava od dečijih kašica. Nekad, pak, sijam, i ja i kuća i deca. Kod mene je muž glava porodice, a ja srce i za 21. vek i za 50. vek to je uvek u modi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here