Organsko baštovanstvo nije samo zamena hemikalija, kao što su mineralna đubriva i pesticidi, prirodnim preparatima, kako se često pojednostavljeno opisuje. Ono je mnogo više od toga, u teoriji, ali i u praksi.
Osnovna načela
Konvencionalna đubriva uglavnom su rastvorljiva, odnosno njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama. S druge strane, organski metodi oslanjaju se na živa bića nastanjena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke učine dostupnim biljkama. Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kašičici plodne zemlje može da bude više bakterija i gljivica nego što ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlažu kompost, prirodno đubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti pomažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav način po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima štetočina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje štetočina
Sva bića, bez obzira na veličinu, snose rizik od napada štetočina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džonatana Svifta, „buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju još manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do beskonačnosti.“
Dakle, bubamare se hrane biljnim vašima, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a žabe proždiru puževe. To je prirodni put. Kao organski baštovan, možete da iskoristite tu situaciju tako što ćete privući besplatne suzbijače štetočina – prijatelje svakog baštovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja – prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na štetočine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pružaju realnu alternativu korišćenju pesticida.
Suzbijanje korova
Korov može da bude vredan izvor sastojaka za kompost ili hrana za divlje životinje, ali može i da uguši biljke, oduzme im hranu i vodu i pokvari izgled staza i bašte. Postoje organska sredstva za prskanje korova koja možete sami da napravite. Potrebno je samo da odaberete nešto što odgovara vašim uslovima, a u opcije se ubrajaju i okopavanje motikom, prekrivanje slamom, kultivisanje i ručno čupanje.
Konzervacija i očuvanje životne sredine
Usvajanjem holističkog pristupa korišćenju ograničenih resursa i minimalizovanjem uticaja na životnu sredinu, organsko gajenje daje značajan doprinos stvaranju održive budućnosti za sav život na Zemlji.
To podrazumeva recikliranje i ponovno korišćenje umesto odbacivanja, spaljivanja ili kupovine novog; pružanje staništa tamo gde divlje životinje mogu da se nasele i izbegavanje korišćenja neobnovljivih resursa. Takođe, ono uključuje odabir materijala koji mogu da se nabave u blizini umesto da se transportuju izdaleka.
Dobrobit ljudi i životinja
Dobrobit životinja je važan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao što su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokošinjci. Kao logičan nastavak, organsko baštovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje – kao što je životinjsko đubrivo.
Ovo baštovanstvo vodi brigu i o ljudima – standardi prometa organske hrane sve više se usklađuju s politikom ”fer trgovine”, da bi se omogućio bolji život zaposlenima u poljoprivredi, naročito u zemljama u razvoju.
Baštovanstvo bez životinjskih proizvoda
Korišćenje životinjskog đubriva predstavlja integralni deo većine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je moguće gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih proizvoda životinjskog porekla. Baštenski kompost, zelenišno đubrivo, kompost od lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su za organsko baštovanstvo bez sastojaka životinjskog porekla.
[wonderplugin_slider id=117]
U organskom baštovanstvu trebalo bi da:
- gajimo organski celu baštu – jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze;
- bašta učinimo privlačnom za divlje životinje, čime će se oni podstaći da suzbijaju štetočine;
- razlikujemo štetočine od njihovih neprijatelja;
- koristimo prednosti organske bašte, oslanjajući se na njene posebne karakteristike;
- nega zemljišta tretira kao prioritet;
- pravimo baštenski kompost i kompost od lišća;
- višekratno koristimo i recikliramo sve što se može, kako bi se smanjila upotreba neobnovljivih resursa i problemi sa odlaganjem smeća, kao što su deponije;
- koristimo organski odgajeno seme;
- razmotrimo uticaj na životnu sredinu kada biramo materijale za krupne linije pejzaža, postavljanje ograda, poboljšanje kvaliteta zemljišta i drugo;
- sakupljamo kišnicu i smanjimo potrebu za zalivanjem poboljšanjem kvaliteta zemljišta i gajenjem odgovarajućih biljaka;
- uvek biramo prvo lokalne resurse;
- koristimo tradicionalne metode kada god je moguće;
- primenjujemo najnovija naučna dostignuća ukoliko su organski prihvatljiva;
- ne koristimo mineralna đubriva.
- ne spaljujemo smeće;
- korov suzbijamo bez herbicida;
- izbegavamo upotrebu pesticida i drveta tretiranog zaštitom;
- kažemo „ne” genetski modifikovanim sortama;
- shvatimo vrednost genetske raznovrsnosti.
