Ni jedan posao ne treba raditi ako nema ljubavi, volje, pozitivnog stava prema radnom mestu. Denis Blatnjicki ima 24 godine, iz Pivnica je i bavi se ugostiteljstvom.
Gde si se školovao?
Školovanje sam započeo u srednjoj školi „Dr Radivoj Uvalić“ tadašnji smer kuvar – ogled koji je trajalo 3 godine. Kako se bližio kraj srednje škole razmišljao sam da upišem vandredno 4 stepen. Iznenada smo dobili poziv za prezentaciju Visoke škole za koju do tada nisam čuo.
Nakon prezentacije i konsultacije sa roditeljima i direktorom te Visoke škole rešio sam da svoje studiranje nastavim u Sremskim Karlovcima na školi za menadžment i poslovne komunikacije (MPK) smer menadžment u ugostiteljstvu. Studiranje sam uspešno završio, trenutno čekam diplomu.
Kako si odlučio da se opredeliš upravo za ovaj posao?
– Još odmalena sam voleo puno da jedem, a naravno i da gledam kako se sve to priprema. Ubrzo sam i ja počeo sam da pripremam jednostavna jela. Kako se pojavio internet i video-snimci počeo sam da eksperimentišem sa svim i svačim.
Kojim povodom si dobio priliku da otputuješ u Sloveniju?
– Pošto na studijama kao i u srednjoj školi postoji predmet praksa, jednog dana na predavanjima se pojavio direktor sa informacijom da će biti organizovana predavanja za praksu u inostranstvu. U tom trenutku nam se završavao semestar i imao sam položene ispite, rešio sam da se prijavim za praksu. Kada su stigli menadžeri iz Slovenije imali smo usmene razgovore i praktične vežbe da bi imali lakšu selekciju. Nakon toga na fakultet je stigao e-mail sa studentima koji su izabrani. I tako sam dobio priliku da iskusim nešto
novo.
Reci nam nešto o tom iskustvu. Šta si tamo radio? Koliko si boravio? Ispričaj nam neku anegdotu.
– Prošle godine mi je bio već drugi put kako sam bio u Sloveniji. Naravno, drugi put je bilo mnogo lakše jer sam već poznavao sistem rada i zaposlene u hotelima. Radio sam u kuhinji u lancima hotela Life Class koji pružaju zdrav način ishrane i života. Naučio sam mnogo stvari koje ovde ne bih imao prilike da vidim, probam. Naučio sam na kako se pripremaju morski plodovi. Takođe sam naučio i slovenački jezik koji se mnogo ne razlikuje od srpskog. Naučio sam i neke osnovne reči na italijanskom i nemačkom. Oba puta sam boravio 6 meseci od kojih naravno nije samo posao u pitanju, već ima vremena i za koju lepu šetnju po plažama Portoroža, šoping u Kopru i razne aktivnosti koje pruža Slovenija.
Navedi neku dobru i lošu stranu svog budućeg zanimanja.
– Dobra strana je to što se može proputovati svet, mogu se upoznati razni ljudi i naravno probati hrana različitog geografskog porekla. Tu je i novac. U ovom poslu se može lopo zaraditi, ali ne treba uvek gledati da to bude i cilj. Loša strana je to što se nekad možda desi da se radi po ceo dan, čak i za praznike (Nova godina, Božić) pa ste uskraćeni za slobodno vreme, ali tada je možda i bolje raditi nego običnim danima, jer je tada atmosfera mnogo lepša.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
– Moji planovi… Za sada razmišljam što više da putujem. Da obiđem razna mesta, hotele. Da iskusim kuhinje sa mnogih meridijana. Kasnije, kad mi se ukaže prilika, želeo bih da probam da radim na brodu/kruzeru, jer sam dobio informaciju da je to jedno lepo iskustvo.
Imaš li neku poruku ili savet za srednjoškolce na ugostiteljskim smerovima?
– Ugostiteljstvo je veoma lep posao, zanimljiv, sa puno eksperimentisanja. Savet onima koji planiraju da se bave ovim zanimanjem je da se prijave na bilo kakva putovanja i prakse kako bi sticali iskustva. Poruku koju je nama tokom celog studiranja profesor govorio jeste da nije bitan novac, nego ono što volimo.
