Promene zakona o zabrani uvoza genetski modifikovanih proizvoda treba odložiti jer Srbija ima jako dobru poziciju u Evropi u pogledu poljoprivrede bez GMO i treba to sačuvati dokle god je to moguće, kaže agroekonomista Milan Prostran.
Srbija je jedan od tri najveća proizvođača soje u Evropi, i potpuno je zatvorena za uvoz genetski modifikovanih organizama. Jedina smo zemlja u Evropi koja za stočnu hranu koristi svoju, genetski nemodifikovnu soju. Izmene postojećeg zakona o zabrani uvoza genetski modifikovanih proizvoda uslov su za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju.
Izuzetno je važno da na proizvodima postoji „bez GMO“ označavanje, kao i protektivna strategija za Srbiju i mogućnost da se sačuva kvalitet i konkurentnost naših prizvoda, rekla je Emilija Stefanović iz Dunav soje.
Prostran je ocenio da dokle god mozemo dobro da unovčimo prodaju poljoprivrednih proizvoda bez GMO, po čemu smo jako dobro prepoznatljivi u Evopi, treba se opirati izmenama zakona. To u interesu naših proizvođača, dodao je.
„Preporučio bih vladinim ljudima koji moraju da traže rešenje, da odlože ovo pitanje. Plašim se da ćemo domaću industriju staviti na kolena… Voleo bih da ovom pitanju posebno kažu svoje mišljenje ljudi iz nauke. Ali za sada ne bih prihvatio promenu Zakona i odložio bih to za nekoliko godina“, kazao je Prostran.
Jedini način da se zaštite proizvođaci soje, kojih ima 50.000 u Srbiji, jeste suštinski upotrebljavanje oznake kvaliteta, kao znak da je proizvodnja koja se odvija na našim njivama i farama bez GMO.
„Upravo oznaka Dunav soja standard kvaliteta daje mogućnost našoj privredi da se zaštiti i istakne svoj bez GMO kvalitet“, rekla je ona.
Svi proizvodi, objasnila je, koji su GMO moraju da budu obeleženi, ali proizvodi u čijem procesu proizvodnje je koričćen GMO ne moraju da budu obeleženi. Kod proizvoda koji su uvezeni, naš potrošač ne može sa sigurnošću da zna da li kupuje proizvod u čijem procesu prozivodnje je korišćen GMO ili ne, dodala je.
Prostran je kazao da je srpska privreda ugrožena ubrzanom liberalizacijom koju smo prihvatili, dok su naši proizvođači nekonkurentni, i u tom kontestu bi trebalo da probamo da sačuvamo ono što nam donosi dobar prihod, a našim potrošačima da jedu bezbedno.
„Sudaramo se na surovom tržištu EU sa stranim proizvođačima, branimo koliko možemo našu poljoprivredu“, apelovao je Prostran.
