Почетком Првог светског рата, у Паланци је била смештена једна чета 44. пешадијског пука из Капошвара која је била смештена у Бродарски дом, али су се убрзо повукли јер је њихов пук код Шапца био разбијен.
Победничка српска армија је приморала непријатеље почетком децембра 1914. године на повлачење, и за кратко време су Београд и читава Србија били очишћени од агресора. Потучена и у повлачењу, армија Монархије је напунила Срем и Јужну Бачку са војницима разних родова, тако да су Паланка и Илок били пуни војске.
Избио је тифус који је однео доста жртава међу војском и возачима. У Илоку је била постављена команда позадине. После повлачења овде смештених инжињерских јединица, године 1915., изграђен је мост преко Дунава. На обе обале реке изграђени су пилотски стубови, док је у средини усидрен понтонски мост из Новог Сада. После офанзиве октобра 1915. године, овај мост је демонтиран, јер усред широког распона водотока, плутајући понтонски мост није могао одолети јесенским ветровима. Слободни саобраћај Паланка – Илок је ограничен.
Победнички пробој Антанте код Солуна десио се 24. септембра 1918. године. Да би се створила представа о томе шта значи повлачење и како се оно одвија, требало је доживети то на примеру побеђене армије Монархије. То је био почетак распада Аустро-Угарске царевине. Уморни ратници остављали су своје оружје, топове, пушке, ратни материјал, кола и коње и бежали према својим кућама.
У Паланку су први припадници Војске Србије ушли 18. новембра 1918. године и ред и мир су успостављени. У периоду од 2. – 20. новембра формирана је грађанска стража која је одржавала ред и сачувала грађане од пљачкашких похода, док је у Илоку 3. новембра 1918. руља тотално опљачкала многе продавнице и породице.
После заузимања Паланке од стране српских трупа, њихова команда је смештена у кући апотеке Салватор. Француска посада је стигла у Паланку 23. децембра, а састојала се од три колоне аутомобила, међу њима и црнци из Марока. Тако, 1919. године је целокупна војска из места прекомандована, а власт је прешла у цивилну надлежност и српску жандармерију.
Након преврата у Мађарској 1918. године начелник је још увек био мађар Јохан Жигмонд и остао до 1920. када је смењен и постављен први српски начелник, Жарко Цетина.
Његово височанство, Краљ Александар I, два пута је прошао кроз Паланку, у септембру 1922. на путу за Илок, а други пут непосредно пред жетву у јулу 1923. на путу за државно добро Карађорђево. Краљ Александар је приликом проласка, од стране становништва био поздрављен са свим почастима на чему се најљубазније захвалио.
Погледај: Паланка као војна постаја (1)
