Kada je izbio rat u Španiji tražim odmah da idem kao dobrovoljac da se borim u redovima Međunarodnih brigada, ali mi Partija ne odobrava, obzirom na moj nekompromitovan položaj.
Januara 1937 g. putujem po nalogu u Beograd radi prenosa novca za prebacivanje dobrovoljaca u Španiju. Po povratku u Pariz, na ponovno traženje, konačno mi se odobrava odlazak u Španiju. Tamo sam zadržan da radim u Kontrolnoj komisiji Međunarodnih brigada pri štabu baze u Albaceti.
Tim radom rukovodio je drug Filipović (Fajn). Krajem jula 1937. g. Partija me poziva da se vratim u Pariz. Razlog toga poziva nije mi bio poznat. Pri polazu iz Španije upućen sam da se u Parizu javim sa sprovodnim pismom Gorkiću ili Robertu (Labudu Kusovcu) u Španskom komitetu. Kada sam stigao u Pariz, Gorkić je već bio otputovao za Moskvu. Mesto njega nalazim druga Rudija (Čolakovića) koji mi objašnjava razlog poziva.
Trebalo je da ja nagovorim svoga oca da bi on uticao na tadašnjeg Kraljevskog namesnika Stankovića da se pusti na slobodu Adolf Muk. Ja sam odmah odgovorio drugu Rudiju da je to neostvarljivo jer sam znao da mi to otac neće hteti učinit, a i kad bi hteo, da neće moći ništa postići pošto u to doba već nije duže vremena imao nikakve veze sa Stankovićem. Na nagovaranje Rudijevo ja ipak pišem ocu pismo i trebao sam čekati u Parizu dok ne stigne odgovor.
Kada sam doznao za Gorkićevo hapšenje u Moskvi želeo sam da se ponovo vratim u Španiju. Kako tada nisam imao veze sa Rudijem obratio sam se Španskom komitetu gde sam došao u vezu sa Robertom (Labudom Kusovcem). On mi je objasnio da mu nije moguće uputiti me u Španiju bez dozvole Partije. Morao sam i dalje čekati. Robert je zatražio od mene da mu pomognem u radu Španskog komiteta u Parizu na što sam ja pristao.
Kada je u jesen 1937 otpočela školska godina i rad među studentima, bio sam izabran za sekretara studentske partijske ćelije. Tada me je Kusovac upoznao sa Ivom Marićem, saopštio mi je da isti odgovara za sav rad među komunističkom omladinom u Parizu te da sam prema tome dužan da i ja njemu odgovaram za rad među studentima. Ovu nadležnost Mariću nije niko osporavao.
Kada sam odlazio do Marića da mu referišem o radu sretao sam kod njega drugove kao Crnog, Avgusta Cesarca i dr. Po odluci studenstske ćelije ušao sam na listu za Upravu studentstog udruženja jugoslovenskih studenata u Parizu, koja je bila izabrana na godišnjoj skupštini februara meseca 1938 g.
Po jednoglasnoj odluci Uprave Udruženja kao i studentske ćelije istupio sam na jednom zboru održanom u palati Trokadera u ime Udruženja jugslovenskih studenata. Zbor je organizovao Međunarodni savez za mir povodom okupacije Austrije. Odluka za istupanje na zboru donešena je na sastanku ćelije i uprave Udruženja, istupanje na zboru obezbedio nam je Rajmon Gijo, sekretar Komunističke omladine Francuske, a zatim sam zatražio i dobio odobrenje za istup od Marića. Veza između Marića i našeg rada među studentima bila je samo formalna pošte Marić nije pokazivao za taj radi veliki interes, niti je poznavao prilike među studentima. Tražio je jedino da ga izveštavam o radu.
Pogledaj: Prilozi za biografiju dr Radivoja Uvalića
Na dan kada se održavao zbor našao sam u svom stanu ceduljicu kojom me je drug Tito izveštavao da nisam ovlašten da na zboru istupam u ime Komunističke omladine Jugoslavije. Ova ceduljica me je mnogo iznenadila, pošto sam dobro bio svestan da bez odobrenja partije ne bih smeo istupati na zboru u ima SKOJ-a. Smatrao sam da je posredi neki nesporazum. Zatražio sam objašnjenje od Marića, ali isto nisam dobio. Stekao sam uverenje da u on uopšte nema veze sa drugom Titom.
Pogledaj: Izjava dr Radivoja Uvalića (1)
Marić, umesto objašnjenja izgovarao se nesređenim prilikama u Partiji, tvrdeći da kako osim njega niko nema prava da se meša u rad među studentima, upozoravao me da budem oprezan pošto posle otkrića o izdaji Gorkića mnoge stvari u Partiji još nisu objašnjene itd. Tada sam prvi put primetio da postoji neslaganje među jugoslovenskim studentima u Parizu. Razlog tih neslaganja nije mi bio poznat pošto su oko mene bili sve novi ljudi koje sam od skora poznavao i čiji mi raniji politički rad nije bio poznat.
