Jedinstveni IT data-centar javnog sektora u Opštini Bačka Palanka postaje realnost. Nadležni u lokalnoj samoupravi, između ostalog, kažu da moderno poslovno okruženje zahteva nove, agilne i inovativne pristupe IT operacijama.
Vele da je danas teško zamisliti čak i manje kompanije, bez obzira na svoju primarnu delatnost, koje mogu da funkcionišu bez IT sektora. Ističu da su u ovom delu bačkog priobalja Dunava predsednik opštine Branislav Šušnica i rukovodstva opštinskih javnih preduzeća „Standard“ i „Komunalprojekt“ prepoznali pravac razvoja i praktične primene IT tehnologije u dolazećim vremenima. Dodaju da imaju jasnu viziju, uz sagledavanje svih potreba javnog sektora za savremenom IT infrastrukturom, a opredelili su se za najefikasnije, najekonomičnije i tehnološki najbolje rešenje.
– Vizija uvođenja E-uprave u Bačkopalanačkoj opštini obuhvata i formiranje jedinstvenog IT centra javnog sektora – počinje priču mr Miroslav Sićević, diplomirani ing. tehologije i direktor JP „Standard“. – Jedinstvena vizija IT sistema za zadovoljenje potreba javnog sektora lokalne samouprave pretočena je u projektni zadatak, sa emininentnim profesionalnim preduzećima koja se bave IT. Naša opština je među prvima u Srbiji pristupila izradi projekta jedinstvenog IT data-centra javnog sektora koji predviđa formiranje centralizovanog sistema za korišće IT infrastrukture sa jedne lokacije.
[wonderplugin_slider id=9]
Ovde kažu da u Srbiji lokalne samouprave, firme, fabrike i državne institucije imaju sopstvene računarske centre, projektovane prema maksimalnim potrebama dok je njihova prosečna iskorišćenost niža od 10 odsto, znači deset puta više od potreba. Zbog toga je opravdana ideja o data-centru, kao vrsti usluge, jer stornira nepotrebne investicije, a korisnik plaća usluge onoliko koliko ih realno koristi.
– Prebacivanje IT operacija u nadležnost neke druge kompanije koja se profesionalno bavi pružanjem tih usluga može doneti mnoge benifite – pojašnjava Sićević. – Kompanijama se pruža šansa da uštede mnogo novca, poboljšaju poslovanje i fokusiraju se na svoju primarnu delatnost. Ovo se posebno odnosi na javni sektor i lokalne samouprave. Jer, na primer, prestanak funkcionisanja nekog važnog servisa, koji u ozbiljnim organizacijama, za sobom povlači i prekid poslovnog procesa i može izazvati ozbiljne gubitke. Zbog toga je sve izraženije i povećanje nivoa podrške, kada su najbitniji procesi u pitanju, 24 sata puta sedam dana, stalni monitoring je neophodan.
Postoji nekoliko načina na koji se ovakve usluge ostvaruju. Kompanije se sve češće odlučuju da kompletan data-centar „drže“ negde na jedinstvenoj lokaciji i u „oblaku“ (virtualnom). Kada se troškovi ovakvog koncepta stave naspram troškova tradicionalnog računica je jasna. Čak i da se ne uzimaju u obzir tehnički aspekti koji donose brojne pogodnosti. Kod data-centra u „oblaku“ daleko su manji troškovi izgradnje, napajanja strujom, hlađenja, nabavke IT i komunikacione opreme, sprovođenja obuke za inženjere… Kada se sve navedeno izračuna kao usluga pomenuti troškovi su ravni nuli. O data-centru brine stručni tim kome je to osnovni posao i u prostorijama koje ispunjavaju daleko više standarde nego većina data-centara pojedinačnih organizacija, a pouzdanost i dostupnost su veće.
Stručnjaci kažu da je budućnost skladištenja podataka i sistemskih parametara u „klaud“-u, odnosno „oblaku“, tehnologiji koja je već neko vreme prisutna.
– U savremenom poslovnom svetu „Klaud“ se sve više širi i postaje deo svih sfera života – tvrdi Sićević. – Kompanije će ovu tehnologiju koristiti kao platformu za uvođenje inovacija u poslovanju i kreiranju novih procesa, a sve kako bi ostale konkurentne na tržištu. Kompanije će, svakako preispitati širu sliku svog IT okruženja i pokrenuće pojednastovljenje svih procesa na svim nivoima. Postaviće sebi zadatak da aplikacije besprekorno funkcionišu na zajedničkoj „oblak“ platformi koja objedinjuje sve podatke, aplikacije i procese. „Klaud“ će sve manje biti tretiran kao tehnologija, a sve više kao sredstvo za transformaciju poslovanja. Četvrtina kompanija koje ne budu uspele da izvrše transformaciju svog poslovanja korišćem „klaud“ tehnologije do kraja 2018. godine izgubiće tržišnu poziciju. „Klaud“ će postati centralna tačka koja spaja mobilne uređaje kao pristupne tačke, društvene mreže kao način komunikacije i sve ostale sisteme koji će uticati na sve sfere života. Po statističkim procenama „klaud“tehnologija će rasti po stopi od 28 odsto godišnje i 2020. godine biće glavna platforma za podršku poslovanja na korist pojedincima, pa i državama.
