„Opadanje organske materije je dugotrajan proces, koji se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti može da nam uništi poljoprivredu“, ističe Branislav Gulan.
Vojvodina, sa oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, mogla bi za 50 godina od žitnice da se pretvori u – pustinju! Naime, opadanje organske materije (humusa) je alarmantno i preti da zemlju učini neplodnom. Kako navodi član Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan za sajt Makroekonomija, nivo humusa je već sad ispod 3%, što je na granici optimalnog.
„Organske materije, pre početka intenzivne poljoprivede, u vojvođanskim njivama u drugoj polovini XX veka, bilo je više od pet odsto, a samo u poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto. Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope, kao što to često činimo“, slaže se dr Jovica Vasin.
[wonderplugin_slider id=13]
Već sada se vidi negativan efekat
Oko 75% površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta: černozemom i ritskom crnicom. Crnica je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materijale više od pet odsto, a danas zemljišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina. Trajno osiromašenje zemljišta može da ima nesagledive posledice i na proizvodnju. Naime, već sad se oseti negativni efekat, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama opada prinos.
Bez stočnog fonda nema ni stajnjaka
Rapidno opada i stočni fond – poslednje tri decenije dva do tri odsto godišnje. Tako na velikoj većini naših njiva, ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna đubriva. Žetveni ostaci se masovno pale ili se odnose parcela. „Iz zemljišta zbog toga prinosima biljaka više iznosimo organske materije, nego što je đubrenjem unosimo“, naglašava Gulan. Dodaje da je dobro što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, jer voda stiže samo na tri odsto polja. Međutim, tvrdi da ćemo bez stajskog đubriva već za pola veka od Vojvodine stvoriti pustinju. Predlaže i rešenja:
„Samo zaoravanjem, a ne paljenje žetvenih ostataka, već bi puno pomoglo njivama da se oporavljaju. Obnavljanje stočnog fonda je neophodan, ali dugotrajan proces. Subvencionisanje proizvođača, koji na pravilan način neguju stajnjak pre njegove primene na parceli, a koje državu ne bi koštalo puno, oporavili bi zemljišta, jer je opadanje organske materije dugotrajan proces, koji se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti može da nam uništi poljoprivredu“, ističe Gulan.
