Rečna flotila Vojske Srbije odala poštu mornarima nastradalim početkom rata 1941. godine. Monitor „Drava“ kraljevske mornarice oborio 14 aviona. Kapetan Aleksandar Berić potonuo s brodom.
Meštani tadašnjeg Čiba, a današnjeg Čelareva, sela nedaleko od Bačke Palanke, nisu ni slutili da će biti svedoci jedne od najvećih bitaka Aprilskog rata, posle bombardovanja Beograda 1941. godine. A upravo to se dogodilo 12. aprila pre 77 godina, kada je Aleksanar Berić, komandant kraljevskog broda „Drava“, prihvatio neravnopravnu borbu protiv nacističke avijacije.
Brod je posle više naleta bombardera potopljen, a Berić je herojski ušao u istoriju kao jedini kapetan koji je na reci podelio sudbinu svog broda, potonuvši s njim i još 76 članova posade na 1287. kilometru Dunava.
Ovaj podvig decenijama je bio zaboravljen, sve dok Rečna flotila Vojske Srbije nije počela da obeležava sećanje na heroja Berića.
Tako su i u četvrtak tri broda ove jedinice isplovila iz baze u Novom Sadu, koja nosi ime upravo po heroju Beriću. Na mestu potapanja broda održano je opelo, a posade rečnih ratnih brodova odale su poštu nastradalim herojima.
Venac su, uz vojne počasti, u talase Dunava spustili kapetan bojnog broda Andrija Andrić, komandant Flotile, i unuke heroja Berića Aleksandra i Biljana.
Inače, pre te, poslednje borbe – zabeležili su istoričari, a podsetio je poručnik fregate Dragan Spasojević, oficir Rečne flotile Vojske Srbije – posada ovog monitora, jednog od najmoćnijih ratnih rečnih brodova tog vremena, oborila je 14 i oštetila 16 nacističkih aviona i dva mađarska ratna broda.
Sam monitor „Drava“, jedan od četiri broda ovog tipa u mornarici Kraljevine Jugoslavije, rat je zatekao na položaju nedaleko od Bezdana, na granici s Mađarskom. Već prvog dana rata, 6. aprila, njegova posada naterala je u beg četiri mađarska ratna broda, pošto je dva teško oštetila.
Posle toga, napali su ih avioni. Napade iz vazduha uspešno su odbijali, a štitili su i pregrupisanje pešadijskih jedinica. Vojska i država, međutim, već su bile na kolenima.
– Kapetan Berić je ostao bez veze sa nadređenom komandom i odlučio je, u noći između 11. i 12. aprila, da se brodom uputi prema Novom Sadu – podsetio je na ove teške dane Spasojević. – U sedam časova i petnaest minuta otkrili su ga nacistički avioni. Data je uzbuna – „Pazi vazduh“, a Berić je naredio da se na brodu istakne jugoslovenska zastava. Četiri grupe od po tri aviona „junkers 87“ – „štuka“, počeli su napad. Sa „Drave“ je uzvraćeno vatrom. Vožnjom u cikcak pokušavali su da izbegnu bombe, ali Dunav je na tom terenu vrlo uzan.
Aleksandar Berić
I pored toga, u borbi koja je trajala pola sata oborena su tri aviona. Brod je, međutim, teško oštećen bombama i počeo je da tone. Preživelo je desetak članova posade.
– Kapetan Berić, sa još 76 heroja, podelio je sudbinu broda kojim je komandovao – objašnjava Spasojević. – Potonuo je sa brodom, pozdravljajući državnu zastavu. Zadnji zapis u brodski dnevnik unet je u osam časova.
HTELI U PEŠADIJU
KAPETAN Berić, kako objašnjava Spasojević, planirao je da potraži informacije i nova naređenja u komandi Flotile u Novom Sadu. Ako u tome ne uspe, plan mu je bio da s mornarima onesposobi brod, da pređu na Frušku goru i zatim nastave borbu kao pešadijska jedinica.
