Da li preduzetnik može da ostvari pravo na naknadu zarade tokom bolovanja i pod kojim uslovima, i kako se računa iznos naknade koji može očekivati?
Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
U smislu ovog Zakona, pod preduzetnikom podrazumevamo preduzetnike koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalne umetnike, u skladu sa zakonom.
Članom 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je da pravo na naknadu zarade pripada preduzetniku za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Dakle, preduzetnik koji zbog bolesti nije u mogućnosti da obavlja delatnost, ostvaruje pravo na naknadu zarade u periodu privremenog prekida obavljanja delatnosti.
Možemo reći da je osnovni uslov za ostvarivanje naknade zarade za vreme bolovanja preduzetnika da preduzetnik za vreme bolovanja privremeno prekine obavljanje delatnosti.
Podatak o privremenom prekidu obavljanja delatnosti obavezno se registruje kod Agenciji za privredne registre. Stoga je dokaz o prekidu obavljanja delatnosti registracija podatka o privremenom prekidu obavljanja delatnosti kod APR-a.
Ukoliko ovaj osnovni uslov nije ispunjen, odnosno ukoliko preduzetnik ne registruje prekid obavljanja delatnosti u Agenciji za privredne registre, u skladu sa članom 86. Zakona, ne pripada mu naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uz jedan izuzetak – u slučaju da preduzetnik zapošljava jednog ili više radnika, u kom slučaju mu pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.
[wonderplugin_slider id=21]
Dakle, možemo sumirati uslove i visinu naknade koja će pripasti preduzetniku koji ih ispuni:
- Preduzetnik registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti tokom sprečenosti za rad – ostvaruje 100% obračunate naknade bolovanja,
- Preduzetnik ne registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti ali ima zaposlenog (jednog ili više radnika po osnovu ugovora o radu) – ostvaruje 50% obračunate naknade bolovanja,
- Preduzetnik ne registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti i nema zaposlene radnike – ne ostvaruje naknadu zarade tokom sprečenosti za rad iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Važno je istaći da preduzetnik opisan pod tačkom 3) neće ostvariti pravo na naknadu zarade ukoliko u Agenciji za privredne registre prijavi člana porodice kao ovlašćeno lice bez zasnivanja radnog odnosa, a u skladu sa mogućnošću iz Zakona o privrednim društvima da članovi porodičnog domaćinstva mogu obavljati rad kod preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa u određenim situacijama (kao što je sprečenost preduzetnika da radi usled bolesti). Naime, kako članovi domaćinstva ne zasnivaju radni odnos, nije ispunjen uslov da preduzetnik primi 50% naknade.
Pored osnovnog uslova, potrebno je da budu ispunjeni i sledeći uslovi:
- preduzetnik je redovno platio doprinose za zdravstveno osiguranje,
- preduzetnik je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje najmanje 3 meseca neprekidno osnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja.
- Svi ovi uslovi su kumulativni – da bi preduzetnik primio naknadu za vreme bolovanja od državnih institucija, potrebno je da svi uslovi budu ispunjeni.
