Ne treba nam Treći svetski rat, poubijaćemo se međusobno golim rukama

1128

Svetski rat ne bi imao šta da uništi. Ogromne zgrade, infrastruktura, luksuzne vile i besni automobili su jedino što umemo da ostavimo za uništenje. A ljudi. Ljudi više nema.


Džaba novi i bolji zakoni kad pretučenim ženama poručujemo: „Tako joj i treba“, „Ko zna šta je radila pa zaslužila batine“ ili „Sama je birala“.

Tako joj i treba. Sećam se kad smo bili mali pa kad se u igri nekom od nas desi da padne, saplete se, ili mu lopta ode kod ljutog komšije koji ne voli decu pa ostala deca mu se rugaju „Tako ti i treba“. Onda nam roditelji objašnjavaju zašto nije lepo rugati se i nekom govoriti baš tu rečenicu. Šta smo sad? Veliki ljudi sa pilećim zatucanim mozgovima? Ma ne treba nam Tramp, blesavi Kim Džong Un, ili Putin, ubiće nas ta želja da drugom bude loše. Iskrvarićemo samo da čujemo da je drugima propao brak, posao ili samo da ih vidimo pognute glave.

Džaba su i lepe vesti. Priče koje su sve ređe, ali ih ima. Primeri vrednih ljudi. Uspešni su baš u ovoj našoj zemlji Srbiji. Čovek iz Beograda ima stado od 1500 ovaca. Dobru zaradu. Pametnu i vrednu decu. Lepu i dobru suprugu. Kroz tekst je provučeno i to da je izbeglica. Komentari su se sveli na to da je izbeglicama dato sve, oni su sve dobili ali „JA nisam ništa dobio“. JA, JA, JA, to je MOJE, MOJE mišljenje, MOJA zemlja, MOJE je sve i sve treba MENI. Dokle god je tako, nema smisla da živimo. Da pritisne Putin to crveno dugmence pa da sve ide u tri lepe.

Ipak, sa suzama u očima setim se 2014. godine i velikih poplava u našoj zemlji. Setim se dobrih ljudi koji golim rukama nisu nanosili zlo već samo pomagali. Nisu spavali, nisu jeli, spašavali su i komšiju i njegovo kuče. Sećam se da sam tad i definitivno izgubila poverenje u vlast, ali sam shvatila da smo sila veća i od tri Amerike kad je gusto.

Ali hajde da ne čekamo velike nesreće. Hajde da branimo naše žene i muškarce. Hajde da cenimo što je ona rodila decu, a on doneo topao ručak. Hajde da kažemo samo BRAVO za svakog ko je uspešan u bilo čemu. Hajde da bude NAŠE, a ne MOJE. Lako je. Samo ploču u glavi prebacimo sa JA na TI. Onda ćemo razumeti. I nasilja neće biti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here