Svako ko koristi dva ili više računara (kod kuće i na poslu), a uz to internetu pristupa i preko mobilnog telefona, imao je sigurno priliku da se uveri koliko se na globalnoj mreži zapravo prate svi naši klikovi.
Na primer, ako ste pristupali nekoj internet stranici ili profilima na društvenim mrežama preko računara kod kuće, već pri uključivanju računara na poslu, na ekranu će se u nekoj vrsti ponude pojaviti isti oni sadržaji koje ste pogledali kod kuće ili će se recimo pojaviti predlog da postanete prijatelji na Fejsbuku sa profilom kafića u kojem ste pre par sati popili kafu, a da do tada niste ni znali da taj kafić ima svoj nalog na FB.
Iako računari i telefoni koji se koriste za pristup internet nisu direktno povezani, Gugl, Fejsbuk, Jutjub i ostale globalne mreže već odavno mogu lako da prepoznaju koje uređaje koristi ista osoba, te im se konstatno nudi isti ili sličan sadržaj kojem su već pristupali bez obzira sa kojeg uređaja.
To su samo neke „svakodnevne sitnice“ koje jasno pokazuju da se sva kretanja kroz internet pažljivo prate i analiziraju, a koliko je to daleko otišlo najbolje je pokazao nedavni skandal kada je utvrđeno da je firma za politički konsalting „Kembridž analitika“ došla do ličnih i drugih podataka o 87 miliona korisnika Fejsbuka. Usledila su bleda izvinjenja Marka Cukerberga i obećanje da se tako nešto više neće dogoditi, ali po svemu sudeći osnivač Fejsbuka se u tom slučaju sve manje pita i postoji realan i osnovan strah da je zloupotreba podataka sa društvenih mreža već dobrano odmakla i da je više niko neće zaustaviti.
[wonderplugin_slider id=24]
Skandal sa britansko-američkom firmom „Kembridž analitika“ (koja se javno hvalila svojim uticajem na ishod predsedničkih izbora u SAD 2016. godine) je objavljen nakon što ju je posetio novinar Kanala 4 koji im se predstavio kao biznismen iz Šri Lanke sa „željom“ da namesti lokalne izbore u svojoj državi. Jedan od direktora „Kembridž analitike“, Aleksandar Niks je prerušenog novinara i potencijalnog klijenta lično uputio u mogućnosti kojima bi se diskvalifikovali politički rivali, a koje bi između ostalog obuhvatile organizaciju negativnih kampanja, dokazivanje korupcije političkim protivnicima, pa čak i angažovanje ukrajinskih prostitutki sa ciljem diskreditovnja protivničkih kandidata.
Da je Aleksandar Niks iz Kembridž analitike novinaru govorio istinu i da nije mnogo preterivao kad mu je pojašnjavao kakav uticaj na javnost mogu da izvrše i kakvim informacijama sve raspolaže ova firma, dovoljno govori podatak da u svojim analizama Fejsbuk profila koriste algoritme koji su kreirali profesori britanskog Univerziteta Kembridž – Mihal Kasinski i Dejvid Stilvel.
Kasinski je još 2014. godine preko Fejsbuka “izbacio” jedan od mnogih poluzabavnih kvizova na temu karaktera korisnika. Iako ni sam nije očekivao toliki odziv, Kasinski je ubrzo sa nekoliko desetina uglavnom svojih studenata, prešao na analizu podataka više desetina hiljada ispitanika.
Pandorina kutija je samo čekala da bude otvorena; za sada je dokazano da se poklopcem čuvene kutije definitivno igrala „Kembridž analitika“, ali niko, pa ni sam Cukerberg ne može da garantuje da na sličan način Fejsbuk i druge profile već nisu obradile multikompanije za potrebe analize i kreiranja svojih tržišta ili za nešto slično.
Za psihometrijsku, tzv. petofaktorsku tipologiju (ekstroverzija, otvorenost, saradljivost, savesnost i neuroticizam), koja je do tada podrazumevala vrlo obimne, zahtevne, i najčešće nedovoljno relevantne testove, ovakva statistika je bila prosto revolucionarna i motivisala je Kosinskog da počne da upoređuje ličnosti testirane putem njegove aplikacije sa njihovim profilom. On je odmah uočio pravilnost i poklapanja, i zaključio da (umesto komplikovanih manje relevantnih testova petofaktorske tipologije), na osnovu manje od deset lajkova može biti definisano svih pet pomenutih dimenzija; da se na osnovu 68 nečijih lajkova može saznati njegova boja kože; na osnovu 88 lajkova seksualna orijentacija; dok je 85 lajkova potrebno za određivanje partijske pripadnosti.
Proističe da je model Kosinskog bio toliko genijalan da je na osnovu analize 70 nečijih lajkova više znao o profilu dotičnog nego većina njegovih prijatelja, posle 150 lajkova znao je više od njegovih roditelja, a najviše 300 lajkova bilo je potrebno da sazna o korisniku sve ono što o njemu zna i njegov emotivni ili bračni partner.
Takav potencijal naravno nije mogao da prođe nezapaženo, a Pandorina kutija je samo čekala da bude otvorena. Za sada je dokazano da se poklopcem čuvene kutije definitivno igrala „Kembridž analitika“, ali niko, pa ni sam Cukerberg ne može da garantuje da na sličan način Fejsbuk i druge profile već nisu obradile multikompanije za potrebe analize i kreiranja svojih tržišta ili za nešto slično.
Do kraja ovog meseca, tačnije od 25. maja, u Evropi stupaju na snagu novi propisi o privatnosti – Opšta regulativa o zaštiti podataka (GDPR), koji bi potrošačima trebali da omoguće veći stepen kontrole i uvesti oštre kazne za firme koje ih ne poštuju. Naime, kad god se koriste digitalne naprave – što uključuje mnoge stvari, od kompjutera i telefona do namagnetisanih kartica za popuste u samoposlugama i kamera za nadzor – stvaraju se nove informacije koje omogućavaju reklamnim kompanijama, osiguravajućim društvima, policiji i drugima uvid u naše živote. Samo dostupnost tih informacija i dovitljivost onih koji ih poseduju ograničavaju taj uvid…
Cilj novih propisa je da se građanima omogući da steknu uvid i sami odluče kako se njihovi podaci sakupljaju i koriste. Lični podaci mogu da se sakupljaju samo iz jasnih i precizno definisanih razloga. Kompanije će morati da izađu na čistac i objasne kako i zašto ih skupljaju. Zahvaljujući novim pravilima, potrošači će imati uvid koji podaci se skupljaju kada koriste neki uređaj ili aplikaciju, kao i sa kim se ti podaci mogu deliti.
Istovremeno, novi propisi predviđaju smanjenje upotrebe komplikovanih pravnih termina koje ometaju korisnike da razumeju šta se dešava sa njihovim podacima i da na osnovu toga odluče s kim će se podaci delitie. Propisano je da će saglasnost imati pravnu snagu samo ako su uslovi za korisnike napisani „jasnim i razumljivim jezikom“. Firme će imati jaku motivaciju da se ovoga pridržavaju: kazne idu i do četiri odsto ukupnih prihoda firme, a iako je GDPR evropski zakon, kompanije sa sedištem van EU će morati da ga poštuju ako prodaju usluge i robu na evropskom tlu.
Ipak, još treba mnogo da se radi da bi novi EU zakon doneo željeno dejstvo. Neke ključne stavke će verovatno morati da prođu kroz kroz sudove zbog sad već izvesnih žalbi pojedinih velikih korporacija, a isto tako i građani moraju da budu svesni svojih prava da bi mogli da ih iskoriste. Međutim, bez obzira na dobre namere i dalje će postojati mogućnost da im prava budu uskraćena ako kompanije promene svoj način rada kao u slučaju Fejsbuka, koji je praktično milijardu i po korisnika ostavio bez jasno kontrolisane i definisane zaštite nakon što je Fejsbuk odlučio da preseli svoju evropsku centralu u SAD. Takođe, javna je tajna da mnoge kompanije koje će „pogoditi“ novi EU propis o privatnosti, već uveliko rade na pronalaženju novih varijanti analize ponašanja korisnika društvenih mreža, kao i načina da se i novi zakon zaobiđe.
