Čarls Alverson je rođen u Kaliforniji, a nakon što je živeo u Engleskoj i Velsu, od 1998. godine živi u Srbiji, u selu Parage. Alverson trenutno živi sa suprugom, Živanom. Kako on kaže, ljubav prema njegovoj suprugi ga je dovela u Bačku.
Charles Elgin Alverson je rođen 1935. godine u Los Anđelesu u Kaliforniji. On je pisac, urednik i scenarista. Uradio je scenario filma Jabbervocki (1977). Alverson je odrastao u Los Angeles Counti, a diplomirao 1953. godine. Posle službe u 11. i 82. Airborne odsecima SAD vojske, diplomirao iz San Francisco State College i Univerziteta Kolumbija. Uhapšen je dva puta, ali nije bio optužen.
Čarls o njegovoj karijeri novinara:
„Započeo sam tako što sam pisao za jedan studentski list, 1957. godine, nakon čega sam 1959. osnovao Garter – bio je to satirični magazin, izdanje San Francisco State Gollege. Nakon studija, nekih pola godine sam radio u reklamnoj agenciji, nakon čega sam se preselio za Njujork, gde sam postao urednik u magazinu Help. Zatim sam bio reporter časopisa Wall Street Journal, kojeg sam napustio 1969. godine, a nakon rada za magazin Rolling Stone, krenuo sam da objavljujem prozu – do sada sam objavio četiri romana i dve dečije knjige. Moj izlet van štampanih medija je započeo 1972, kada sam napisao scenario za animirani film britanskog autora Boba Godfreya, pod nazivom Great. Film je dobio Oskara, a godine 1976. pružila mi se prilika i da pišem predložak za celovečernji igrani film, zahvaljujući ko-autorstvu scenarija za Jabberwocky, kako glasi naziv prvog filma kojeg je u svojoj karijeri režirao Terry Gilliam. Zatim smo nas dvojica 1979. godine tokom ukupno devet nedelja rada napisali prvu verziju scenarija za film Brazil. Takođe sam pisao ponešto za tv, uglavnom skeceve za Martyja Feldmana, američkog komičara poznatog po svom serijalu za britansku televiziju tokom sedamdesetih i osamdesetih godina“, kaže Čarls.
Filmovi i knjige
Alverson je koscenarista filma Terri Gilliam Jabberwocky i scenarista (uncredited) prvog nacrta scenarija koja je postala film, Brazil (1985).
Alverson je napisao desetak romana (od kojih su četiri objavljene u šest jezika), uključujući trileru Borba (1973). U Goodei je Last Stand (1975) je uveo San Francisko Private Eie Joe Goodei, koji se vratio u Ne spava samo je mrtav (1977.).
Intervju sa Čarlsom:
U čemu je suština kontraverze oko vašeg rada na prvoj verziji scenarija za film Brazil, kojeg mnogi smatraju kultnim ostvarenjem?
„Kontraverza“ je usledila par godina nakon što smo završili pisanje originalne verzije scenarija, kada je Gilliam odlučio da moj udeo treba eliminisati, tako što je rukopis predao na doradu jednom drugom piscu (čuvenom scenaristi Tomu Stoppardu). Ja sam bio isplaćen čak i više nego što je bilo potrebno (2500 funti od ukupnog honorara za scenario koji je iznosio 3400 funti), ali je moje ime izbačeno sa špice. Gilliam je ostao pri ovoj odluci sve do početka 2001. godine, kada je britanska izdavačka kuća Orion objavila knjigu o nastanku filma Brazil. U ovoj knjizi, Gilliam je konačno priznao da sam ja ne samo koautor prve verzije scenarija, vec i da sam napisao prvi zapis zapleta, nakon što smo obojica o tome razgovarali. Izvor „kontraverze“ je Gilliamov ego i manjak volje da prizna da mu je bila potrebna pomoć trojice pisaca da bi uobličio scenario. Ja sam nisam bio zadovoljan prvom verzijom scenarija kojeg smo kreirali, ali s obzirom da sam bio uključen u nastanak filma još od vremena kada je to bila samo grupa nabacanih ideja, mislim da je moj udeo u krajnjem proizvodu vredan beleške“.
– U Srbiju ste, na neki način, došli zahvaljujući poznanstvu sa jednim članom Monty Python tima ?
„U izvesnom smislu se može reći da sam ovde došao baš zahvaljujući činjenici da je Terry Jones tokom 1979. i 1980. godine u svom stanu u Londonu imao bejbisiterku Živanu Aničin, koju sam kasnije posetio u Srbiji 1993. godine. Živana i ja smo ostali u kontaktu i venčali se 1994. Nešto kasnije, 1996. godine, nas dvoje smo organizovali gostovanje Terryja Jonesa i njegove žene Alison na beogradskom FEST-u“.
– Šta je to što nalazite da je interesantno ovde na Balkanu? Mislite li da ima nade za nas Balkance?
„Ono što mi se dopada na Balkanu i naročito u Srbiji je da je ovde tako različito u odnosu na SAD i Veliku Britaniju. Iako ne govorim baš dobro srpski, vrlo mi se dopada da ovde živim. Nadam se da ću tu i ostati do kraja života. Mislim da za srpski narod i ostale Balkance ima nade samo ako ne pristanu na suludi plan SAD da dominira svetom. Verujem da nakon pada SAD (što mora da se desi), one zemlje koje uspeju da sačuvaju distancu će bolje proći od onih koje se pretvaraju u minijaturne verzije SAD“.
– Šta je NAJGORE u vezi sa Srbijom i Balkanom?
„Za mene je najgore to što ovaj region hrli da se pridruži američkom novom svetskom poretku umesto da se drži podalje i da zadrži vlastitu kulturu i identitet. Mislim da je bolje za Jugoslaviju (ili Srbiju i Crnu Goru) da živi u siromaštvu nego da se pridruži društvancetu kojeg čine marionete Ujka Sema. Ali priznajem da govorim sa stanovištva autsajdera koji nije zaista upleten u realnost srpske ekonomije. I te kako mogu da razumem da mladi ljudi ovde više vole da dožive prosperitet u vlastitoj zemlji, nego da jure za tim u SAD, Kanadu, Australiju ili Nemačku, ali radije bih da vidim da taj prosperitet iznikne iz lokalnog napretka i inicijative, nego da to bude plaćeno od strane Američke ambasade“.
Živana Aničin Alverson je veoma aktivna u društvu. Zajedno sa Čarlsom organizuje folklornu sekciju u okviru kulturno-prosvetnog društva, učestvuju u organizovanju likovnih kolonija, Svetosavskog bala i daju podršku još mnogim kulturnim dešavanjima u Paragama.
